Većina megasolitera (zgrada viših od 300 metara) zapravo dodaju desetine, neke skoro i stotinak metara, visine u korist taštine, koje nemaju nikakvog arhitektonskog značaja, ali zato imaju – prestižnog.
Izveštaj Saveta visoke gradnje u urbanom okruženju (CTBUH) bavio se razlikom u visinskoj razlici između poslednjeg sprata i najviše tačke na zgradi. Evo i nekih od najinteresantnijih nalaza ove studije:
Čak 61% supervisokih zgrada na svetu poseduje dodatu „sujetnu visinu“. Najveća razlika između poslednjeg sprata i vrha iznosi čak 94 metra i nalazi se na zgradi CITIC Plaza u kineskom Guangžuu. Kada bi se ovom soliteru od njenih 390 metara visine oduzeo ovaj „dodatak“ ona bi ispala sa liste „supervisokih“.
Sa veštačkim dodatkom od 39% svoje ukupne visine, najviša zgrada na svetu, Burdž al Arab u Dubaiju, šampion je taštine. S druge strane, takođe u Dubaiju nalazi se i supervisoka zgrada koja ima najmanji „arhitektonski ekvivalent visokim potpeticama“. Sa samo 1% pridodate visine, bez ikakvih antena, šiljaka, graditeljskih ekstravaganci, to je tzv. Indeks kula.
Najtaštiji grad na svetu, po ovom rangiranju, od 2014. godine i završetka zgrade One World Trade Centre , biće Njujork, sa tri od najviših deset zgrada „sa potpeticama“.