U poslednje vreme brojni mediji pevaju hvalospeve evrozoni zato što je izašla iz krize, ali da li je nekoliko kvartala ekonomskog rasta pravi dokaz oporavka?
Ovo pitanje je na mestu posle saznanja da je smanjen rejting 10 zemalja monetarne unije od strane agencije Standard & Poor’s. Španija i dalje ima problem sa bankama i manjkom novca za njihovu dokapitalizaciju, Grčkoj se približavaju izbori a postoji strah da nova vlast neće uvažiti sporazume sa MMF-om i EU što bi ovu zemlju dovelo do izbacivanja iz evrozone, a ono što se dešava u Grčkoj neće ostati samo u Grčkoj, već se proširiti na ostale posrnule ekonomije. Ako jedna zemlja izađe iz evrozone, niko ne može da garantuje da ostale neće krenuti njenim stopama.
Skepticizam prema EU svuda raste, pa čak i u Nemačkoj. Tamo je naime formirana antievropska partija Alternativa za Nemačku koja ima već 4% pristalica. Ako u Nemačkoj ova partija za samo nekoliko meseci postojanja može da skupi dovoljan broj glasača da možda čak i pređe cenzus za Bundestag, onda će u Grčkoj desničarka Siriza sigurno imati više od 27% birača, koliko je imala na izborima prošle godine.
Foto: Islam Times
Osim političke, evrozonu muči i ekonomska nestabilnost – mehanizam za nadzor poslovanja evropskih banaka još ne radi punim kapacitetom. Banke su još slabe, fali im kapital ali im zato ne nedostaju dugovi.
Nivo javnog duga u evrozoni je u prvom kvartalu ove godine porastao na 92,2%.
Dakle, jesu sprovedene neke mere, ali one su više sprečavanje kolapsa nego temelj za održivi rast. Zato, iako se ekonomski učinak evrozone malo poboljšao sve će to pasti u vodu ako tvorci politike u monetarnoj uniji ne završe ono što su započeli – ekonoske reforme.
Izvor: Social Europe Journal