Reći da je Rusija bogata prirodnim resursima bilo bi potcenjivanje – u 2009. jezgro nekadašnjeg Sovjetskog saveza preteklo je Saudijsku Arabiju u proizvodnji nafte, uglavnom zahvaljujući Putinovom planu revitalizacije energetskog sektora.
U poslednjih 16 godina njene rezerve nafte porasle su za više od 30 milijardi barela a ne zna se koliko još neotkrivenih nalazišta ima ova nepregledna zemlja.
Bogatstvo naftom daje ruskoj ekonomiji sigurnost – iz nje se izvozi polovina proizvedene nafte, što je više od 10 miliona barela dnevno. Rusija tako stiče i geopolitičku nadmoć, jer su mnoge evropske zemlje zavisne od njenih energenata. To se najbolje videlo u januaru 2009. kada je Rusija zbog sukoba oko duga obustavila isporuku gasa preko Ukrajine, ostavivši 18 evropskih zemalja u hladnoći.
Sada se, sa otvaranjem novih tržišta prema zvaničnoj Moskvi, procenjuje da je ruski uticaj na Evropu još veći. Naime, u januaru je završen veliki istočnosibirski gasovod ka Pacifiku vredan 25 milijardi dolara, a u junu je Putin potpisao jedan od najvećih naftnih ugovora na svetu, sa Kinom, i to na 25 godina.
Unapređenje položaja na drugim tržištima omogućava Putinu vođenje drugačije politike prema Evropi, koju sada može i cenovno a i na druge načine bukvalno da ucenjuje.
Međutim Evropljani se svim silama trude da nađu alternative ruskoj nafti pa se sada uzdaju u nalazište u centralnoj Evropi (novi Bakken) koje može biti među najvećim na svetu, međutim još se ne zna koliko je ono tačno bogato. Zna se međutim da jedino ovo nalazište može starom kontinentu bar delimično povratiti energetsku nezavisnost od naftnog kolosa iz Evroazije.
Izvor: seekingalpha.com