Prema rang listama strukovnih udruženja Beč je svetski rekorder po broju održanih kongresa i sličnih okupljanja, a kongresna industrija ovog grada prihoduje više od 750 miliona dolara godišnje i osigurava oko 14.000 radnih mesta.
Svako ko je učio istoriju sigurno je čuo za bečke kongrese na kojima su u 19. veku crtane evropske granice. Kažu i da je valcer upravo nastao iz potrebe da se delegati kongresa, posle kreiranja istorije, opuste i razonode. Kako tada, tako i sada. Mnogi najznačajniji svetski kongresi i seminari održavaju se u Beču. Velike međunarodne organizacije kao što su OEBS, OPEC, kao i nekoliko tela Ujedinjenih nacija, izabrali su takođe Beč za svoje sedište. Ovaj grad je još u toku hladnog rata, i svojim geografskim položajem, bio „ni istok ni zapad“, a njegovom odgovarajućem imidžu svakako je doprinosila austrijska vojna neutralnost. Gvozdena zavesa je pala i nema više ni velike carevine, ali Beč i dalje kao magnet privlači razne profesije i udruženja da u njemu održavaju sastanke.
Naravno, do ove prestižne pozicije nije se došlo lako. To je rezultat rada nekoliko generacija koje su, posle Drugog svetskog rata, podigle ovaj, tada podeljen grad, iz ruševina, ali i produkt jasnog cilja i vizije o razvoju. Tako su, još 1969. godine, Gradska uprava Beča i Privredna komora osnovali Bečku kancelariju za kongrese (Vienna Conventional Bureau) sa isključivim zadatkom da što više kongresa, sastanaka, seminara, radionica, razgovora i drugih formi okupljanja bude održano baš u austrijskoj prestonici. Od početka 90-ih godina prošlog veka ovu Kancelariju vodi Kristijan Mutšlehner i za njegov mandat se i vezuju najveći uspesi. Tako, prema podacima iz prošle godine, od 11 miliona noćenja koje ostvare strani turisti 13,4% su gosti koji su tu zbog kongresa ili sličnih sastanaka. Na rang listi Međunarodno kongresno – konferencijskog udruženja i Unije kongresnih udruženja, na kojima se evidentira koliko je bilo najvećih kongresa u svetskim gradovima, Beč je zauzeo prvo mesto, ispred Barselone, Pariza, Berlina, Singapura, Kopenhagena i drugih svetskih destinacija. Kongresna industrija Beča prihoduje više od 750 miliona dolara godišnje i osigurava oko 14.000 radnih mesta!
Od zamka do sajmišta
Prepričavajući svoje iskustvo u razgovoru za „Biznis i Finansije“, Kristijan Mutšlehner naglašava da vodeće mesto u industrijskom turizmu zahteva da grad bude „istinski funkcionalan“, što znači bezbedan, čist, da nema saobraćajnog haosa, odnosno da učesnici iz različitih delova grada mogu lako da dođu do odredišta. Naravno, tu je i Bečki aerodrom koji polako postaje evropsko saobraćajno čvorište i sa koga poleću avioni do gotovo svih važnijih evropskih i svetskih destinacija. Možete imati i najmoderniji kongresni centar ali ako grad ne funkcioniše – to mnogo ne vredi jer ljudi žele da obiđu grad, da koriste gradski prevoz, do posete znamenitosti, restorane…
Što se tiče kongresnih centara, u Beču postoji veliki izbor: od poznatog Austrija centra, preko Kongresnog centra Bečkog sajma do čuvenog zamka na Trgu heroja – Hofburga. Razvitak kongresnog turizma započeo je u ovom nekadašnjem dvorcu Habzburgovaca, kada je, krajem pedesetih godina dvadesetog veka, u njemu održana Generalna skupština konferencije za atomsku energiju. Njegova najveća prednost je položaj u samom centru austrijske prestonice ali i atmosfera proteklih vremena koja se oseća u njegovim odajama. Sve to pruža učesnicima utisak da su i sami deo istorije. Međutim, ovaj raskošni dvorac ipak nije namenski građen za te svrhe i može da primi „samo“ do tri hiljade učesnika.
Početkom osamdesetih godina prošlog veka, Beč se već nameće kao jedan od kongresnih centara Evrope i tada je sagrađen Austria Center blizu Centra UN, koji je zatim, prema potrebama, stalno proširivan. Usled potrebe za još većim prostorom, krajem prošlog veka je na Bečkom sajmu uloženo gotovo 200 miliona evra za izgradnju kongresnog centra i adaptaciju, tako da je u četiri spojene hale moguće organizovati i kongrese za 25.000 učesnika. Zbog ovog centra kao i obližnjeg fudbalskog stadiona produžene su i metro linije, tako da se do svih delova grada stiže udobno i bez gužvi.
Sve ređe sa pratiljama
Kao i sve druge aktivnosti, koje su pod pokroviteljstvom gradskih vlasti Beča, i ovde zaštita životne sredine igra bitnu ulogu, pa su tako kao razlozi za održavanje sastanaka u Beču u propagandnim materijalima Bečke kancelarije za kongrese navedeni svi oblici održivog upravljanja otpadom, gradskim saobraćajem, energijom, kao i podaci o vodi iz vodovoda koja za Bečlije ima kultni status. Naravno, svi kongresni centri pristupačni su osobama sa posebnim potrebama, baš kao i sredstva javnog saobraćaja, restorani i druge ustanove u Beču.
Na pitanje da li učesnici kongresa i seminara prevashodno dolaze radi informisanja i poslovnih kontakata, ili rađe uživaju u lepotama grada, naš sagovornik konstatuje da se dosta toga promenilo u odnosu na period od pre dvadesetak godina. Današnji učesnici ovakvih okupljanja pre svega su usmereni na poslovne kontakte, a manje na zabavu, pa u kongresnim centrima provode gotovo ceo dan, a i večera na koju odu je najčešće poslovna. Uostalom, da se vremena menjaju, najbolje govori podatak da je nekad uobičajena pratnja bračnih partnera na kongresima sada veoma retka pojava, „tako da više i ne organizujemo programe za pratilje, kao što je to nekada bio običaj“, kaže Mutšlehner.
Dejan Zagorac
oktobar 2011.