Pregled privredne aktivnosti u drugom kvartalu ove godine pokazuje da je ekonomski rast u zemlji koncentrisan u svega nekoliko oblasti, dok u većini ostalih recesija i dalje traje. Zabrinjavajuće je da Srbija ima najveći fiskalni deficit u srednjoj i istočnoj Evropi, zbog toga što ni prethodna ni sadašnja vlast nisu imale hrabrosti da se ozbiljnije poduhvate obrtanjem negativnog trenda uz pomoć obaveznog povećanja određenih poreza.
U okviru predstavljanja najnovijeg broja Kvartalnog monitora na beogradskom Ekonomskom fakultetu predočene su najnovije analize i predviđanja makroekonomskih trendova u zemlji. U prvoj polovini godine inflacija je iznosila oko 2% i može se očekivati da će ona na kraju godine biti između 4 i 5%, što je jedan od retkih pozitivnih ekonomskih pokazatelja u ovom trenutku. Ipak, Srbiji bi dugoročno mnogo više koristila postepena blaga depresijacija dinara, koj abi dovela do rasta zaposlenosti i smanjenja spoljnog deficita, istakao je glavni urednik Kvartalnog monitora, profesor Milojko Arsić.
U ovom kvartalu uočeno je i statistički veoma malo smanjenje nezaposlenosti. Ona se i dalje kreće na nivou od oko 25% i ne može se očekivati da će se u narednih 12 meseci naglo smanjiti za 4-5%. Zbog rasta dinara u statistici se vidi i povećanje prosečnih plata izraženih u evrima, kao i skoro nepromenjen odnos državnog dug au odnosu na BDP, iako se država zadužila za iznad 3 milijarde evra u protekloj godini. Privredna aktivnost je doživela rast od 1,5-2% ali najviše zahvaljujući automobilskoj industriji i poljoprivredi, što je kratkoročni uticaj koji ukazuje na problem održivosti rasta u narednom periodu.
„Može se očekivati da će državna i privatna potrošnja opadati narednih godina zbog velikog državnog deficita, tako da ostaje nada u dalji rast izvoza, kao i eventualne direktne strane investicije“, rekao je Arsić. On se osvrnuo i na najavljenu mogućnost izmene poreza na zarade: „Mislim da progresivno oporezivanje zarada u ovom trenutku nije najbolje rešenje, jer bi tim potezom najviše opterećena bila već ugrožena srednja klasa, s aprimanjima od oko 50.000 din. Politiku progresivnog oporezivanja zarada većina centralno-istočnih evropskih zemalja uvela je još pre petnaestak godina, samo da bi je napustile već posle nekoliko godina zbog više negativnih efekata.“