Psiholozi sa Univerziteta uz Kaliforniji su povezali duboku vezu između naučnog metoda i moralnosti.
Kalifornijski psiholozi pošli su od hipoteze da je naučno istraživanje u osnovi moralna potraga jer podrazumeva traženje istine, objektivnost učesnika, racionalnost i kolektivnu dobrobit društva iznad svega. Rezultati njihove studije objavljene u časopisu PLOSOne govore u prilog tome da su nauka i moral povezani tako duboko da nam i smao razmišljanje o nauci može pokrenuti moralno ispravno ponašanje.
U istraživanju su korišćena četiri različita ispitivanja. Prvo je imalo za cilj da ustanovi vezu između stepena verovanja ispitanika naučna dostignuća i verovatnoće da će oni moralno reagovati kada su suočeni sa hipotetičkim problemima. Učesnicima je podeljena vinjeta na kojoj je prikazano silovanje i od njih traženo da ocene stepen prekršaja. Nakon toga su popunjavali upitnik o njihovom odnosu prema nauci nakon čega su rezultati ukazali da su oni ispitanici koji imaju više vere u nauku strožije ocenjivali zločin od ostalih.
Kako bi uklonili upliv alternativnih faktora na ovakve rezultate autori studije su sproveli dodatna tri ispitivanja. U metodi „prajminga“ ispitanici saslušali reči , kao što su „laboratorija“, „hipoteza“, „logika“, itd. kako bi ih one asocirale na određene naučne kategorije i uticale na tok ispitivanja, ponovo su bili suočeni sa vinjetom silovanja i odgovarali na ist apitanja. U trećoj studiji svakome je bilo dato po pet dolara (zadatak iz „ekonomije ponašanja“) i rečeno da ih podele među sobom i sa još jednim anonimnim učesnikom kako bi se izmerio njihov nivo altruističke motivacije… Posle svih ovih merenja naučnici su ustanovili da je izloženost „prajmingu“ naučnim pojmovima uticalo na veću podložnost moralnim normama, spremnost na altruističko delovanje i altruističko delovanje prema anoniminim pojedincima.