Koliko su ranije mediji pravili otklon prema ekonomskim temama i posvećivali se političkim i estradnim aferama, toliko se danas svi interesuju za to koliko će nas teško pogoditi nove mere vlade. Naime, samo reč “štednja” pomenuta je prošle nedelje u medijima 149 puta u kontekstu “stezanja kaiša” koje će građani osetiti kroz dodatno pogoršanje standarda ( navodno bar na kraći rok).
Naime, u okviru ekonomskih mera Vlade Srbije za narednu godinu plate zaposlenih u javnom sektoru iznad 60.000 dinara biće smanjene za 20 odsto, na iznos preko te granice, a one veće od 100.000 dinara biće umanjene po toj stopi na iznos do 100.000 dinara, a preko toga je stopa 25 odsto. Time će, kako je procenjeno, biti postignute godišnje uštede od 100 do 150 miliona evra, 0,3 odsto bruto domaćeg proizvoda (BDP). Biće ukinute i naknade za članstva u različitim upravnim odborima, pre svega u državnim institucijama, i biće uvedeni platni razredi, kako bi istu zaradu imali zaposleni u javnom sektoru koji obavljaju isti posao, bez obzira u kojoj su službi. Najavljeno je i smanjenje subvencija javnim preduzećima, kao i završetak privatizacije 179 preduzeća u restrukturiranju.
Na najavljene mere štednje odmah reagovali sindikati – Savez samostalnih sindikata Srbije (SSSS) kritikovao je Vlada jer ne radi na pokretanju proizvodnje i privrede, već štedi na prosveti i zdravstvu. „Treba da ih je sramota, jer očigledno nisu sposobni da vode ovu državu. Ja se sa time merama ne slažem kao sindikalac i kao lekar“, rekla je potpredsednica Saveza Branislava Plančak.
Ni opozicija nije propustila priliku da prokomentariše nove mere Vlade, pa je tako šef poslaničke grupe Demokratske stranke Borislav Stefanović izjavio kako su mere Vlade Srbije štetne po građane i kako će ih osetiti najsiromašniji. Stefanović smatra da će povećanje niže stope PDV-a sa osam na 10 odsto pre svega osetiti najsiromašniji, jer će skočiti cene prehrambenih proizvoda, komunalija i lekova.
Čak i među “pozicijom” oduševljenje ovim “tupim nožem” kako je mere nazvao njihov autor, minister finansija Lazar Krstić, nije vidno . U medijima se “govorkalo” i da je ministar privrede Saša Radulović koji se zalagao za rasterećenje privrede – što svakako ne donosi novi paket ekonomskih mera – zbog istog kovertirao ostavku, što je on potom demantovao. Ostaje činjenica da su ove mere u neskladu sa onim što je ministar privrede očekivao, a što će po rečima Siniše Malog, savetnika prvog podpredsednika vlade Aleksandra Vučića, biti ostavljeno za srednjoročni period.
Ostatak vlasti se sindikatima i drugim kritičarima pravdao se da će i sam osetiti posledice od ušteda, što na nivou smanjenja zarada samih političara, što na nivou smanjenja javnih nabavki. Ministarka energetike Zorana Mihajlović izjavila je da će njeno ministarstvo smanjiti troškove službenih putovanja i troškove funckionisanja ministarstva. Isto je najavio i MUP, a sledile su ga i neke druge institucije.
Cilj Vlade Srbije je da se fiskalni deficit u 2017. godini smanji na dva do tri odsto BDP-a, a da se javni dug stabilizuje ispod 75 odsto BDP-a. Trenutno je budžetski deficit oko 6,5 odsto, a javni dug 58 odsto BDP-a. Kristić je rekao da bi deficit u 2016. godini dostigao osam do devet odsto, a javni dug premašio 85 odsto BDP-a, u slučaju da Vlada ne sprovede reformu javnih finansija.
U paketu dugoročnih mera biće, kako je rekao Krstić, reforma sistema socijalne zaštite, kako bi se u 2015. godini za te namene izdvajalo dodatnih 60 miliona evra, 50 odsto više nego sada.
Ilustracija: Paul Newman
Vlada očekuje da će novim ekonomskim merama biti poboljšan poslovni ambijent, pogotovo što će do kraja 2013. godine biti usvojene izmene Zakona o radu, kojim se omogućava lakše zapošljavanje i otpuštanje radnika, a biće i pojednostavljena procedura izdavanja građevinskih dozvola. Predviđeno je preispitivanje poreskih olakšica na plaćanje poreza na dobit preduzeća, odnosno ukidanje investicionog poreskog kredita.
Krstić je obećao da će ubuduće zdravstvo, školstvo i nauka imati specijalni tretman, a detalji reforme penzijskog sistema još se uvrđuju. Namera je da se do 2020. približi starosna granica za odlazak u penziju za žene i muškarace i da manja primanja imaju oni koji se penzionišu pre ispunjenja tog uslova.
Rezultat planiranih ekonomskih mera trebalo bi da bude fiskalna konsolidacija od 4,5 do pet odsto BDP-a u naredne četiri godine (do 2017. godine), što znaši 1,5 milijardi evra kroz uštede i povećanje prihoda, od čega polovina u narednoj godini.
Predsednik Fiskalnog saveta Pavle Petrović upozorio je da će javne finansije „otići pod led“ ako već sledeće godine Srbija ne krene žestoko u strukturne reforme.
Prema njegovim rečima, najvažnije je urediti javna preduzeća, napraviti penzionu reformu i sprovesti produktivno zapošljavanje u javnom sektoru.
Ocenjujući da su javna preduzeća „bukvalno rasturila sistem“ u 2013. godini i povukla deo ogromnog deficita, Petrović je za današnji „Blic“ rekao da nema više načina da se javna preduzeća „politički vode“, da moraju da se korporativizuju i da, ukoliko ostaju u državnom vlasništvu, doprinose budžetu, a ne da iz njega uzimaju.
Kratkoročne mere koje je Vlada najavila imaju određene efekte, ali oni brzo mogu da budu pojedeni, pa da nam 2014. bude ista ili još gora godina od ove, naveo je Petrović.
Petrović je rekao da se već sada zna da će novac koji se u budžet naredne godine bude slio od povećanja poreza na dodatu vrednost sa osam na 10 odsto i dodatnog oporezivanja plata većih od 60.000 dinara, što je ukupno oko 300 miliona evra, otići na garancije date „Srbijagasu“ i Železari Smederevo.
On je objasnio da su u pitanju ranije preuzete obaveze koje će imati efekte ne samo u 2014. godini, već i u narednim godinama, a da je preuzeta obaveza da se problem s ovim kompanijama reši do sredine sledeće godine.
Petrović je kazao da je ključno sprovesti penzionu reformu, da žene idu u penziju sa 63 godine i da to bude u potpunosti primenjeno do 2020. godine, uz uvođenje penala za ranije penzionisanje.
Prema njegovim rečima, bitno je da se istraje u planiranoj indeksaciji, odnosno da penzije od 2016. rastu dva puta godišnje samo po 0,5 odsto
„Preko 13 odsto svega što proizvedemo ode na isplatu penzija. Održivo je da taj trošak bude oko 10 odsto, što znači da za penzije dajemo milijardu evra više nego sto je za naše javne finansije održivo“, ukazao je Petrović, dodajući da za plate dajemo čak 700 miliona evra više nego što naš bruto domaći proizvod može da podnese.
Indeksacija za plate narednih godina biće, prema njegovim rečima, ograničena kao za penzije, što znači do 2016. godine – jedan odsto godišnje.
On je kazao da je važno da uskoro dođe do smanjenja zaposlenih u javnom sektoru što će pozitivno uticati na investitore jer će oni početi da veruju da smo na putu održivih javnih finansija.
Petrović, takođe, smatra da Telekom treba prodati i da sav dobijen novac mora da ide na zaustavljanje javnog duga.
Ukratko “štednja” će biti reč za 365 + dana.
Reč nedelje je naša stalna rubrika – svake nedelje uredništvo „Biznisa i Finansija“ bira reč za koju veruje da će obeležiti narednih sedam dana. Od petka do petka agencija Real Time Clipping prati pojavljivanje ove reči u ekonomskom i političkom kontekstu.