Na stranom jeziku je svaki peti oglas za posao na “Infostudu”, neka preduzeća i od magacionera zahtevaju poznavanje engleskog, ali strani poslodavci tvrde da kvalitetno poznavanje stranog jezika traže samo za određene, uglavnom više pozicije. Engleski i dalje prednjači i u ponudi i u potražnji, ali u privatnim školama za učenje stranih jezika kažu da “aktuelna investiciona klima” utiče i na interes naših građana da progovore na jeziku onih koji nude šansu za posao.
Politička karijera u Srbiji je čini se poslednja “profesionalna oaza” u kojoj znanje bar jednog stranog jezika nije neophodno, u šta možemo svakodnevno da se uverimo i bez relevantnih istraživanja na reprezentativnom uzorku. Novinarski “prepadi” na političare, uključujući i čelnike lokalnih samouprava, radi provere njihove spsobnosti komuniciranja na engleskom jeziku, omiljena su medijska disciplina u celom regionu tzv. Zapadnog Balkana, koja pokazuje da je zavidno nepoznavanje engleskog većine političkih karijerista još jedna nit koja nas spaja. Nasuprot tome, pojedini oglasi za posao na domaćem tržištu sugerišu da više ne možete da se zaposlite ni kao portir, vozač, magacioner ili kao prodavac u nekoj radnji ukoliko, za početak, ne dostavite radnu biografiju na engleskom. Kada bi se sudilo samo po tome, strani investitori bi verovatno pohrlili u zemlju u kojoj su i magacioneri vrsni lingvisti, a sve to za plate daleko ispod evropskog proseka. Kakva je, međutim, realna situacija u tom pogledu na tržištu radne snage, i da li je dolazak stranih investitora uticao na povećano interesovanje za učenjem stranih jezika?
Prošlogodišnje istraživanje među poslodavcima u Srbiji koje su sproveli Nacionalna služba za zapošljavanje i USAID pokazuje da je za većinu od preko 4.000 anketiranih preduzeća, u vrednovanju dodatnih znanja i veština kandidata za posao na prvom mestu informatička pismenost, zatim znanje stranog jezika, a potom i posedovanje vozačke dozvole. Slična je i evidencija “Infostuda”, prema kojoj je prošle godine znanje engleskog jezika bilo među uslovima za posao u čak 72 odsto oglasa. Engleski jezik je najtraženiji za većinu radnih mesta, izuzev fizičkih poslova, dok je na lingvističkoj poslovnoj listi znanje nemačkog prednost pre svega za menažere i zaposlene u kol centrima, italijanskog za posao prevodioca ili profesora, skandinavskih jezika za posao lekara, a ruskog u građevinskoj industriji.
Nemački u porastu
“Trenkwalder kadrovske usluge” je privatna agencija za zapošljavanje čiji su klijenti u 90% slučajeva inostrani poslodavci. Marija Gojković iz ove agencije kaže da za domaće firme znanje jezika pri zapošljavanju kandidata nije presudno, ali da je stranim firmama ovo veoma bitno, pored traženih kvalifikacija i informatčke pismenosti. “Najtraženije je znanje engleskog, a zatim nemačkog, italijanskog i ruskog jezika. Kandidati sa visokim obrazovanjem obično govore bar jedan strani jezik, uglavnom engleski, ali spremni su da nauče i drugi ako to poslodavac zahteva”. Naša sagovornica napominje da su poslodavci iz Beograda zadovoljni znanjem jezika svojih zaposlenih, ali da je situacija daleko lošija čim se krene dalje od prestonice.
U poslednje vreme primetan je veći interes za učenje nemačkog jezika, potvrđuju sagovornici iz škola za učenje stranih jezika, a Katarina Lazić iz Austrijskog instituta u Beogradu ocenjuje da je glavni razlog to što su Nemačka i Austrija među vodečim partnerima i investitorima u Srbiji. “Prema statistici našeg instituta zaključno sa letnjim semestrom 2013. godine, od ukupnog broja polaznika koji uče nemački jezik 70% to čini zbog potreba posla. Mi organizujemo kurseve nemačkog jezika ne samo za zaposlene u nemačkim i austrijskim firmama već i u ostalim kompanijama kojima je to potrebno – na primer, za zaposlene u domaćim preduzećima koja imaju svoje ogranke u ove dve zemlje”.
Škola jezika Equilibrio u svojoj ponudi, takođe, ima najviše kurseva za učenje engleskog i nemačkog, sa posebnim tečajevima za njihovo poslovno usavršavanje. S obzirom na izraženi deficit medicinskih radnika na nemačkom tržištu, ova škola po rečima Dejana Gajića ima i specijalne programe za polaznike iz te struke, koji žele da konkurišu za posao u Nemačkoj. Najveći broj odraslih polaznika uči strane jezike zbog želje da napreduju u određenoj kompaniji, ili da pronađu bolje plaćen posao u Srbiji ili inostranstvu, kaže Gajić i dodaje da su u poslednje vreme sve traženiji i programi za učenje ruskog i norveškog jezika.
I prema “Infostudovoj” anketi, 45 odsto ispitanika izjavljuje da jezike usavršavaju isključivo zbog potreba posla, pri čemu svaki peti ispitanik kao razlog navodi zahteve trenutnog radnog mesta, dok je za trećinu to moguća ulaznica da u inostranstvu nastave studiranje ili pronađu posao. To potvrđuje i podatak da je učenje stranih jezika najintenzivnije među ispitanicima starosti od 19 do 45 godina.
Šta kažu strani poslodavci?
A da li je ruski ponovo u modi? Među ruskim poslodavcima u Srbiji od skoro je i Sberbanka, a Saša Ivanović ispred ove finanisijske kuće kaže za B&F da znanje jezika nije glavni kriterijum za svaku poziciju, već pre svega za radna mesta koja podrazumevaju kontaktiranje sa strancima. Za zaposlenje u Sberbanci vrednuje se znanje engleskog i ruskog jezika; potonjeg zato što “nam je važno da uslugu koju naši klijenti imaju u svojoj matičnoj zemlji takođe imaju i kod nas”. Na pitanje da li je lako naći kadrove koji su dovoljno stručni i dobro govore jezike, Ivanović kaže da je prema njihovom iskustvu ponuda kadrova koji govore engleski zadovoljavajuća, ali da je mnogo manja kada je u pitanju ruski jezik.
Za razliku od preovlađujućeg stava u domaćoj javnosti da su stručni kadrovi jedna od naših osnovnih komparativnih prednosti, u anketi među nemačkim poslodavcima svega trećina je iznela takvu ocenu. Milan Vučković iz Delegacije nemačke privrede u Srbiji precizira da ovde posluje 370 preduzeća u kojima je zastupljen nemački kapital i da, s obzirom na različite delatnosti, ove kompanije imaju i različite potrebe u pogledu stručnih kvalifikacija. “U većini tih kompanija, posebno u onima koje najveći broj radnika zapošljavaju u proizvodnji, znanje jezika nije preduslov za zasnivanje radnog odnosa. Tamo gde je to jedan od uslova, o poznavanju engleskog i nemačkog jezika čuo sam uglavnom reči hvale. Slična je situacija i sa austrijskim firmama”, kaže Vučković. Po njegovim rečima ovo se dešava i u drugom smeru – u nekoliko agencija u našoj zemlji stranci uče srpski jezik, a kada je reč o nemačkim menadžerima i predstavnicima institucija oni to rade kako bi lakše radili svoj posao u Srbiji.
broj 101, oktobar 2013.