Nemački nedeljnik Die Zeit objavio je reportažu o poslovanju Hypo Alpe Adria banke u Hrvatskoj, pod naslovom „Hrvatska noćna mora“. U tekstu koji prenose hrvatski mediji, novinar Richard Schneider opisuje niz propalih poslova koje je autrijska banka kreditirala u Hrvatskoj, ko su bili glavni učesnici i koliko će iskazani gubici koštati austrijske poreske obveznike.
„Vodeći ljudi banke iz Klagenfurta su se u svom ekspanzionističkom naletu većinom koncentrisali na ambiciozne strane projekte. Poslovna strategija je završila najvećim bankarskim skandalom u istoriji austrijske Druge Republike, a sve zajedno bi austrijske poreske obveznike moglo da košta i do sedam milijardi evra“, ističe se u uvodu teksta.
Ovaj hamburški nedeljnik, koji se deklariše kao levo liberalni, krenuo je u istraživanje o ‘draguljima Hypovih profitera’, na koje je – procenjuje se – potrošeno 1,8 milijardi evra kredita, pa novinar Schneider svoj obilazak po Hrvatskoj započinje u Rijeci. „U Rijeku su koruški bankari željni poslovnog širenja stigli na poziv Franje Tuđmana. Autoritarni osnivač države je u Klagenfurtu intervenisao za potomka svog prijatelja iz zajedničkih partizanskih dana tokom Drugog svetskog rata. Štićenik nacionalističkog predsednika je s klagenfurtskom bankom ušao u veliki posao: uz projekat u Rijeci, Hypo banka je finansirala još obnovu i izgradnju starih dvoraca-hotela, koji su privatizovani nakon što se Hrvatska otcepila“, piše Die Zeit i dodaje kako se u svim „politički motivisanim kreditima“ Hypo ponašao isto – ukoliko je pretio bankrot, „skandalozna banka iz Klagenfurta bi jednostavno otkupila zaduženi projekat i parkirala ga u neku od svojih brojnih ćerki firmi“.
Sledeća stanica novinara Die Zeita je Novi Vinodolski, u kojem je Hypo banka finansirala izgradnju hotela Novi, koji nemački nedeljnik opisuje kao „mesto s pogledom na Krk od kojeg zastaje dah. U ovom slučaju je korisnik kredita bio Tuđmanov učitelj tenisa, koji je uvek pazio da svaki meč protiv predsednika izgubi u poslednjim sekundama“, navodi se u tekstu i konstatuje da je ceo posao završio sa 146 milona evra gubitka koje Hypo mora da pokrije.
Die Zeit citira i „tajni dosije hrvatskog odeljka za korupciju“ (verovatno se misli na USKOK, tumače hrvatski mediji koji prenose tekst), gde se navodi da je Hypo banka „koncipirana kao kuća za poslove političke, tajkunske i medijske oligarhije“, sa kojom je „mogao da sarađuje svako s vezama prema organizovanom kriminalu“. Važnu ulogu u hrvatskoj ekspanziji Hypo banke odigrala je i konsutantska kompanija Michaeler & Partner, koju je 1995. osnovao Othmar Michaeler, usmerena na „finansiranje velikih turističkih i građevinskih projekata“. U međuvremenu su svi ti projekti u Hrvatskoj austrijske poreske obveznike koštali najmanje 330 miliona evra, koliko je već otpisano iz ukupne sume od 670 miliona evra koliko je uloženo u Hypove kredite.
Zadar se u tekstu opisuje kao „Hypograd“, i ističe da su novcem Hypo banke sagrađeni hoteli Punta skala i Borik, čiji je današnji suvlasnik Zdenko Zrilić, ranije predstavnik Hypo banke u ovom dalmatinskom gradu. Njegov partner je već spomenuti austrijski preduzetnik Michaeler, a navedeni hoteli „već godinama beleže gubitke“. Nemački novinar opisuje Zrilića kao „zadarskog kuma, protiv kojeg se vodi istraga u 15 slučajeva zbog sumnje u prevaru“.
„U Splitu se poznati plavo-beli logo Hypo banke može videti čim se uplovi u luku“, konsttuje Die Zeit i navodi da je koruška banka u ovom gradu finansirala megalomanski projekat „trgovačkog centra sa 200 prodavnica, poslovnim tornjem, kockarnicom i multipleks-bioskopom“, a cena se procenjivala na 180 miliona evra, u čemu je Hypo banka učestvovala sa 50 miliona. „Danas je tu svega nekoliko kranova iznad građevinskog rugla“, piše Die Zeit i podseća da je „korisnik kredita, konzorcijum nekoliko hrvatskih firmii, odavno u stečaju“. Zanimljivo je da je nedovršeni trgovački centar preuzela firma Mejaši prvi d.o.o., čiji je, pak, vlasnik salcburška firma Mejaši Holding GmbH, koja u svojim poslovnim bilansima ne navodi investiciju u Hrvatskoj.
Vodeća osoba salcburške kompanije je advokat Malte Berlin, a indikativno je i da se vrednost splitske građevine procjenjuje na 38 miliona evra, što je „slučajno istovetna suma kao i iznos kredita koji Hypo banka nije uspela da naplati’, zaključuje Die Zeit, uz napomenu da je spomenuti Malte Berlin brat Tila Berlina, poslednjeg predsednika uprave Hypo banke pre njenog javnog bankrota 2008. godine.