Poštanska štedionica koja je proteklih godinu dana bila političko utočište za problematičnu aktivu Agrobanke i Razvojnu banku Vojvodine i njihove obaveze, sada se i sama suočava sa krajnje upitnom stabilnošću koja bi mogla da bude rešena samo dokapitalizacijom. Iako su sitne, još nekoliko državnih banaka mogle bi, ako ne nađu kupca, postati novi teret poreskih obveznika, verovatno već u budžetu za 2014.
Nakon nekoliko godina guranja problema pod tepih, protekla poslovna godina donela je giljotinu za nekolicinu državnih banaka. Ova egzekucija tek je delimično pokrivena sredstvima poreskih obveznika a u većoj meri prolongiranjem problema dalje u budućnost. Agrobanka, Razvojna banka Vojvodine i Privredna banka oslonac su pronašle u budžetu s tim da je samo potonja nastavila bivstvovanje kao nezavisna bankarska ustanova. Agrobanka, odnosno njen sledbenik Nova Agrobanka, kao i Razvojna banka Vojvodine otišle su u stečaj dok su njihove obaveze i ono što je ostalo od plasmana preneti na Poštansku štedionicu koju bi tek kakva dokapitalizacija mogla izvesno spasiti nagomilanih dubioza. Privredna banka, pak, nastavila je poslovanje uz velike probleme po pitanju likvidnosti i kapitalne adekvatnosti, što objašnjava i razloge neuspelog tendera.
U čistilištu
Domaći bankarski sektor ušao je u 2013. sa istim problemima koji ga nisu napuštali ni protekle godine: nivo loših kredita premašio je petinu plasmana, stagnacija poslovne aktivnosti produžena je i četvrtu godinu zaredom, kao i potreba za dodatnim kapitalom koji se lagano topio pod teretom rastućih poteškoća. Podružnice inostranih banaka proteklih godina mahom su ojačavale svoju kapitalnu bazu, dok se belgijski KBC „podigavši sidro“ sa ovdašnjeg tržišta opredelio za sasvim drugu strategiju, prosto nezamislivu samo nekoliko godina ranije.
S druge strane, većina banaka u državnom vlasništvu (sa izuzetkom Komercijalne i Čačanske koje imaju manjinske inostrane partnere) prepuštena je naletima oštre konkurencije sa predkriznim nivoom kapitala koji je u velikoj meri okrnjen otpisom nagomilanih problematičnih kredita (NPL – non-performing loans). I dok su godine privredne ekspanzije prikrile kvalitet rastuće bankarske aktive (pre svega kreditnih plasmana), usporavanje privredne aktivnosti i pad standarda stanovništva u potpunosti je ogolio kreditnu politiku davanja zajmova „i šakom i kapom“. U ovim neslavnom poslovnim aktivnostima prednjačile su državne banke što se najbolje videlo na slučajevima Agrobanke i Razvojne banke Vojvodine čiji je veći deo aktive bio toksične prirode. Ovakom stanju banaka u državnom vlasništvu, osim rastuće krize u realnom sektoru, najviše su pogodovali odsustvo bilo kakve kontrole uprave i politički pritisci koji su katkad bili odlučujući kriterijum prilikom odobravanja kredita.
Učešće docnje u dugu po osnovu bankarskih kredita*
|
31.12.2012. |
30.06.2013. |
31.07.2013. |
|
| pravna lica |
17,30% |
14,40% |
14,70% |
| preduzetnici |
13,30% |
14,90% |
14,90% |
| stanovništvo |
4,60% |
4,90% |
4,90% |
| UKUPNO |
13,70% |
12,00% |
12,10% |
*dospele nenaplaćene obaveze preko 15 dana (pravna lica i preduzetnici) odnosno 60 dana (stanovništvo)
Prema podacima Narodne banke Srbije, na kraju I kvartala tekuće godine NPL iznosio je 381,2 milijarde dinara odnosno 19,9 odsto u odnosu na nivo ukupno odobrenih kredita. Dakle, ovaj pokazatelj se i dalje održava na veoma visokim nivoima, dok se tek očekuje eventualni rezultati mera NBS koji se tiču omogućavanja ustupanja potraživanja licima van finansijskog sektora i restrukturiranja potraživanja prema licima koja učestvuju u programu dobrovoljnog finansijskog restrukturiranja.
Krivo ogledalo
Gruba analiza pokazuje da državne banke imaju niži nivo NPL u odnosu na ostatak bankarskog sektora što bi moglo navesti na pogrešan zaključak o kvalitetu upravljanja i bilansne aktive ovog segmenta bankarskog tržišta. Ovaj privid je pre svega posledica dominantnog učešća Komercijalne banke u aktivi banaka pod kontrolom države i činjenice da je uveliko otpočelo „čišćenje“ tržišta državnih banaka (bankrotstvo Agrobanke i RBV, pre svega).
Komercijalna banka predstavlja lidera na tržištu banaka pod državnom kontrolom i već duže vreme drugu po veličini banku na celom tržištu. Jačanju tržišne pozicije Komercijalne umnogome je doprinela dokapitalizacija ove banke u jeku krize koja je povećala kapitalnu bazu, najpre sredstvima međunarodnih finansijskih institucija a potom države, za oko 220 miliona evra. Nivo NPL pokazatelja u ovoj bankarskoj ustanovi lagano raste od 2010. godine, ali se i dalje nalazi daleko ispod prosečnog nivoa celog sektora (trenutno oko 13,5 odsto). Iako je spomenuta dokapitalizacija Komercijalne predviđala postupni plan privatizacije ove banke, visoki državni zvaničnici su predložili njegovu izmenu koja predviđa moratorijum na privatizaciju do 2017. godine.
Učešće državnih banaka na dan 31. mart 2013:
|
Banka |
Aktiva |
Tržišni udeo |
| Komercijalna banka |
337.079.260 |
11,81 |
| Poštanska štedionica |
73.904.075 |
2,59 |
| Čačanska banka |
33.106.054 |
1,16 |
| Privredna banka |
30.385.529 |
1,06 |
| Srpska banka |
21.429.503 |
0,75 |
| Jubmes banka |
11.398.599 |
0,40 |
| Dunav banka |
6.540.079 |
0,23 |
| Jugobanka Jugbanka |
1.264.681 |
0,04 |
|
U K U P N O |
515.107.780 |
18,04 |
Nevoljnost države da privatizuje banke ogleda se i na primeru Poštanske štedionice koja je proteklih godinu dana bila političko utočište za problematičnu aktivu Agrobanke i RBV i njihove obaveze. Ova banka sa specifičnom strukturom klijenata i poslova zauzima 2,6 odsto tržišta, ali sada sa krajnje upitnom stabilnošću ukoliko ne usledi dokapitalizacija koja bi nadomestila gomilu obaveza preuzetih od propalih banaka.
Izgleda da je trenutno jedini konsenzus između države i tržišta za prodajom ostvaren kod Čačanske banke čije stabilno poslovanje, relativno mala aktiva (1,2 odsto tržišta) i vlasnička struktura mogu voditi pronalaženju strateškog partnera. Medijski natpisi spominju prvu polovinu sledeće godine kao rok kada bi prodaja ove banke mogla da se okonča, dok bi ostvarena cena mogla biti prava potvrda vere investitora u potencijal domaćeg bankarskog sektora.
Ostale bankarske ustanove u državnom vlasništvu zauzimaju još manje tržišno učešće pa im je samim tim opstanak prilično ugrožen, dok neke od njih (kao na primer Privredna) nisu izašle na „zelenu granu“ ni nakon budžetske injekcije protekle godine. Mediji uveliko špekulišu da na rešavanju problema ovih banaka koje čine 2,5 odsto tržišta rade i predstavnici Svetske banke, ali je veliko pitanje koji bi „čarobni štapić“ mogao doneti konsolidaciju njihovog poslovanja ili kupca koji bi u trenutnim uslovima dokapitalizacijom ojačao tržišnu poziciju.
Očito da je u ovom momentu veoma teško pronaći rešenje za posrnule državne banke, dok će – uprkos evidentnim uzrocima bankrotstva Agrobanke i RBV – biti još teže smanjiti uticaj države u ovom sektoru i ograničiti težnje političara za kontrolom tokova novca.
Nenad Gujaničić, B&F broj 100, septembar 2013.