Evrozona je na putu oporavka, ali će uprkos pozitivnim kretanjima njen privredni rast biti spor, ocenjuju stručnjaci EY u najnovijem izdanju publikacije Prognoze kretanja u Evrozoni – EY Eurozone Forecast (EEF).
Najnovijom Prognozom predviđa se pad BDP Evrozone od 0,5 odsto ove godine, što je nešto povoljnije u odnosu na prognozu iz prethodnog kvartala, i rast BDP od 0, 9% u 2014. godini. Očekuje se da će rast u periodu od 2015. do 2017. biti oko 1,5 odsto godišnje. Međutim, rastuće razlike između zemalja koje predstavljaju jezgro Evrozone i onih koje se nalaze na periferiji, i dalje će biti prisutne. Nemačka je sa rastom od 0,6 odsto u tekućoj godini i dalje pokretačka sila evrozone. Sa druge strane, zemlje na periferiji evrozone nastavljaju da beleže pad u 2013. godini, iako je on sve usporeniji. Prognoza predviđa da će se ekonomije u Italiji i Portugaliji stabilizovati u 2014. godini, a u Grčkoj u 2015. godini.
Stopa nezaposlenosti u Evropi će nastaviti da raste, dostižući maksimum od 12,6 odsto sredinom 2014. godine. Značajne varijacije u stopama nezaposlenosti širom kontinenta i dalje će biti izražene, pa će tako u Španiji stopa nezaposlenosti porasti na 27,6 odsto, u Grčkoj na 29 procenata, dok će u Nemačkoj ona biti samo 5,4 odsto.
U drugoj polovini 2014. snažniji oporavak očekuje se pre svega zahvaljujući spoljnim faktorima, uključujući tu oporavak ekonomije SAD, i ohrabrujuće znake u Velikoj Britaniji, dva ključna trgovinska partnera. To ukazuje na snažan oporavak izvozne tražnje za robama i uslugama iz evrozone. Prognoziran je rast izvozne tražnje evrozone sa 3,8 odsto u 2013. godini na 5,9 odsto u 2014. godini, i 6,6 odsto u 2015. godini. Povećanom izvozu iz zemalja evrozone dodatno bi doprineo značajan pad vrednosti evra, za koji se smatra da je trenutno precenjen za 8 odsto.
Najveći problem evrozone je slabo kapitalizovan i prezadužen bankarski sektor. Sve dok banke ne budu rekapitalizovane, one će biti prisiljene da ograničavaju obim kreditiranja. A nedostak povoljnog finansiranja, naročito na periferiji evrozone, ograničiće mogućnost oporavka poslovnog sektora i privrednog rasta u mnogim ekonomijama. Sve dok problemi u bankarskom sektoru ostanu nerešeni, jaz između zemalja koje čine jezgro i onih na periferiji evrozone će opstajati.
U Prognozi se takođe ističe da će oporavak evrozone biti limitiran usled procesa razduživanja, kako u javnom, tako i u privatnom sektoru, kao i zbog nedostatka pristupačnog finansiranja. Oba ova faktora imaće veći efekat u zemljama na periferiji evrozone što će doprineti još većem jazu između njih i zemalja u jezgru evrozone.