Narednog meseca u Kopenhagenu će biti lansirano novo-staro prevozno sredstvo: bicikl. Naime, evropska šema za deljenje dvotočkaša GoBike se modernizovala – sada nudi bicikle sa ugrađenim tabletima koji usmeravaju vozače na potrebne lokacije i nude brojne informacije za snalaženje u gradu.
Deljenje bicikala nije produkt ni ovog doba ni poslednje finansijske krize. Ono funkcioniše od šezdesetih godina prošlog veka kada se Amsterdamom vozilo 50-ak deljenih dvotočkaša. Međutim u prošloj deceniji ova “ekonomija deljenja” je doživela bum – bicikli se trenutno dele u preko 500 gradova širom sveta. Dok su nekada bicikli često bili kradeni danas je razvijen sistem elektronskog nadzora istih koji osim zaštite od lopova omogućava praćenje biciklista i bolju organizaciju daljeg iznajmljivanja, tako da se jednom parkirani bicikl dalje iznajmljuje onome kome je najbliži.
Biciklisti polako menjaju izgled gradova. U jeku jutarnjeg špica u Londonu polovina učesnika saobraćaja je na biciklima pa su planeri i arhitekte morali da naprave specijalne prelaze za njih. Drugi gradovi eksperimentišu na svoj način, pa je Meksiko je uveo dane kojima se voze bicikli – tako se nedeljom za automobile zatvara autoput sa osam traka i pretvara u biciklističku ulicu. Ovaj trend uticao je i na cene stambenih jedinica; dok su ranije kuće blizu stanica metroa bile skuplje, sada je to slučaj i sa nekretninama u blizini parkinga za bicikle za deljenje.
Istraživanje Suzan Šain sa Berkli univerziteta je pokazalo da u Montrealu i Torontu četvoro od desetoro ljudi više kupuje ili seda u kafiće na lokacijama blizu parkinga za ove bicikle. U Vašingtonu to čini 8 od 10 ispitanih ljudi.
Ova tehnologija svakodnevno napreduje pa se pojavljuju i bicikli za deljenje bez potrebe za parkinzima koji su u upotrebi u Berlinu, kao i električni kojima se ide na veće distance.
Izvor: The Economist