Vlada Srbije predstavila je danas ekonomske mere koje će biti preduzete u 2014. godini i pogodiće sve građane, a najviše one koji rade u javnom sektoru, njih od 180.000 do 200.000. Predviđeno je da niža stopa poreza na dodatu vrednost (PDV) od 10 odsto bude povećana na 10 odsto, što će prosečnu potrošačku korpu od 65.000 dinara poskupeti za 450 dinara. To će godišnje obezbediti dodatni prihod budžetu od 200 miliona evra, ili 0,6 odsto BDP-a. Niža stopa PDV-a se obračunava na osnovne životne namirnice, udžbenike, kompjutere, komunalne usluge.
Plate zaposlenih u javnom sektoru iznad 60.000 dinara biće smanjene za 20 odsto, na iznos preko te granice, a one veće od 100.000 dinara biće umanjene po toj stopi na iznos do 100.000 dinara, a preko toga je stopa 25 odsto. Time će, kako je procenjeno, biti postignute godišnje uštede od 100 do 150 miliona evra, 0,3 odsto bruto domaćeg proizvoda (BDP). U javnom sektoru u Srbiji zaposleno je oko 700.000 ljudi.
Biće ukinute naknade za članstva u različitim upravnim odborima, pre svega u državnim institucijama, i biće uvedeni platni razredi, kako bi istu zaradu imali zaposleni u javnom sektoru koji obavljaju isti posao, bez obzira u kojoj su službi.
Planirane su i mere za suzbijanje sive ekonomije koje mogu da povećaju budžetske prihode za 150 miliona evra godišnje, oko 0,4 BDP-a. Najavljeno je smanjenje subvencija javnim preduzećima, završetak privatizacije 179 preduzeća u restrukturiranju, nastavak subvencionisanja kredita privredi, kao i subvencija za investicije i zapošljavanje, ali u manjem iznosu.
Uštede budžetu od 300 do 400 miliona očekuju se od izmena Zakona o budžetu kojima će biti ukinuto davanje subvencija preduzećima sa računa budžeta „ispod crte“.
Ministar finansija Lazar Krstić je na sednici Vlade otvorenoj za medije najavio i strožu kontrolu troškova budžeta za nabavku roba i usluga, tako što će u 2014. godini svako ministarstvo za te namene imati manje 10 odsto sredstava u odnosu na rebalans ovogodišnjeg budžeta, kako bi se uštedelo 30 do 40 miliona evra.
Nove ekonomske mere Vlade Srbije, po oceni Krstića, doprineće boljem rejtingu Srbije, što će pojeftiniti cenu inostranih kredita. Po njegovoj računici, svaka milijarda evra povoljnijih kredita, sa godišnjom kamatom od dva do tri odsto, donosi uštedu Srbiji od 150 miliona evra u toku tri godine.
Cilj Vlade Srbije je da se fiskalni deficit u 2017. godini smanji na dva do tri odsto BDP-a, a da se javni dug stabilizuje ispod 75 odsto BDP-a. Trenutno je budžetski deficit oko 6,5 odsto, a javni dug 58 odsto BDP-a. Kristić je rekao da bi deficit u 2016. godini dostigao osam do devet odsto, a javni dug premašio 85 odsto BDP-a, u slučaju da Vlada ne sprovede reformu javnih finansija.
U paketu dugoročnih mera biće, kako je rekao Krstić, reforma sistema socijalne zaštite, kako bi se u 2015. godini za te namene izdvajalo dodatnih 60 miliona evra, 50 odsto više nego sada.
Vlada očekuje da će novim ekonomskim merama biti poboljšan poslovni ambijent, pogotovo što će do kraja 2013. godine biti usvojene izmene Zakona o radu, kojim se omogućava lakše zapošljavanje i otpuštanje radnika, a biće i pojednostavljena procedura izdavanja građevinskih dozvola. Predviđeno je preispitivanje poreskih olakšica na plaćanje poreza na dobit preduzeća, odnosno ukidanje investicionog poreskog kredita.
Krstić je obećao da će ubuduće zdravstvo, školstvo i nauka imati specijalni tretman, a detalji reforme penzijskog sistema još se uvrđuju. Namera je da se do 2020. približi starosna granica za odlazak u penziju za žene i muškarace i da manja primanja imaju oni koji se penzionišu pre ispunjenja tog uslova.
Rezultat planiranih ekonomskih mera trebalo bi da bude fiskalna konsolidacija od 4,5 do pet odsto BDP-a u naredne četiri godine (do 2017. godine), što znaši 1,5 milijardi evra kroz uštede i povećanje prihoda, od čega polovina u narednoj godini.