Predsednik Srbije Tomislav Nikolić je danas pozvao Vladu da uđe u realizaciju projekta izgradnje kanala Dunav-Morava-Vardar-Egejsko more, putem koncesije, što predlaže i ministar prirodnih resursa, rudarstva i prostornog planiranja Milan Bačević. Oni očekuju da će cela Vlada stati iza tog projekta i da će uskoro sa kineskim investitorima početi ozbiljni ragovori o načinima kako će se on finansirati.
Srpska napredna stranka je u predizbornoj kampanji za parlamentrane izbore 2012. godine obećala da će Srbiju dovesti do mora, izgradnjom kanala Dunav-Morava-Vardar-Egejsko more, a sada se u tome poziva i na studiju kineskih stručnjaka koja je navodno pokazala da je taj projekat izvodljiv i ekonomski isplativ. Studiju je besplatno uradila Čajna gežuba grupa, u sklopu međudržavnog sporazuma o saradnji Srbije i Kine.
Prve nezvanične procene su da bi bilo potrebno najmanje 10 do 15 milijardi da se izgradi kanal Morava. Jasno je da Srbija te pare ne može obezbediti ni najpovoljnijim kreditima, što znači da su moguća rešenja koncesije ili partnerstva inostranih kreditora i investitora, ukoliko bude postignut dogovor da se udje u realizaciju projekta.
Baćević smatra da bi Srbija postala evropska velesila ako bi bio igrađen kanal Dunav-Morava-Vardar i da bi time naplatila svoj povoljan geo-strateški položaj.
Njegovo ministarstvo će uskoro završti prostorni plan terirorije kroz koju bi prolazio taj kanal, bez kojeg ne mogu da se pripremaju projekti.
Projektantski zvoda „Ivan Milutinović“ (PIM) je 1973. godine uradio studiju po kojem bi plovni put Dunav-Morava-Vardar-Egejsko more trebalo da bude dug 650 kilometara i savlada pad od 812 metara.
Prema tom rešenju, na trasi bi bilo potrebno izgraditi 58 prevodnica i pet liftova za brodove, a maksimalan kapacitet prevoza robe bio bi 120.000 tona robe na dan, odnosno 43,8 miliona tona godišnje.
Plovni put trebalo ba bude projektovan za brodove maksimalne dužine od 95 do 110 metara, širine 11,4 metra, nosivosti 2.500 tona i sa gazom od 2,5 do 4,5 metara.Ukupan maksimalan promet robe na tako dizajniranom kanalu bio bi 43,8 miliona tona godišnje.Plovni put bi počinjao na ušću Velike Morave u Dunav, kod Smederava, a luke bi bile u Jagodini, Stalaću, Kruševcu, Kraljevu, Nišu, Leskovcu, Vranju, Kumanovu i Skoplju.