Veliki broj visokoškolaca u Srbiji, čak i onih sa najvišim prosekom ocena, uveri se da su napravili veliku grešku što tokom studiranja nisu pokušali da volontiraju i obave stručnu praksu u nekoj kompaniji. Jer, poslodavci više od desetki u indeksu cene ako im budući pripravnici dokažu da imaju bar neko radno iskustvo, ili ih već tokom obavljanja prakse prepoznaju kao kvalitetne kandidate za određeni posao u firmi.
Možda bi u Srbiji studentska praksa bila masovnija kada bi više preduzeća nudilo takve mogućnosti, a fakulteti bili zainteresovaniji za tu vrstu saradnje. Dosad su uglavnom velike privatne kompanije i banke, ali i neke državne institucije poput Narodne banke Srbije bile spremne da otvore vrata studentima i obezbede im kvalitetnu stručnu obuku. Praksu nude i neka manja preduzeća, ali dosadašnje iskustvo praktikanata pokazuje da se „obuka“ najčešće svodi na kuvanje kafe ili donošenje doručka starijim kolegama.
Uslovi prakse u privatnim kompanijama i bankama
U Naftnoj industriji Srbije (NIS) kažu da imaju veoma dobre odnose sa visokoškolskim ustanovama na obostranu korist: time je na dobitku i društvena zajednica i i kompanija, koja na ovaj način obezbeđuje da sutra zaposli najbolje radnike. NIS je pokrenuo projekat „Energija znanja“ koji podrazumeva razmenu znanja njegovih stručnjaka i profesora sa univerziteta u Novom Sadu i Beogradu kroz gostujuća predavanja, stipendiranje najuspešnijih studenata, program stažiranja u kompaniji kao i zapošljavanje studenata bez iskustva kroz program „NIS šansa“. Jedan deo projekta je i program letnje studentske prakse, čiji je cilj razmena znanja, podrška mladim stručnjacima i unapređenje nauke i istraživanja. Studenti se za praksu biraju u saradnji sa fakultetima koji školuju kadrove u oblastima koje su osnov za biznis kompanije i svih njenih proizvodnih celina. Mogu se prijaviti studenti treće, četvrte ili pete godine fakulteta koji su uspešni u dotadašnjem studiranju, odnosno nisu obnovili godinu, imaju prosek ocena 8 i više, mogu da se sporazumeju na engleskom jeziku i poznaju rad na računaru.
„Odgovornost, posvećenost, inicijativa i sistematičnost su osobine koje cenimo kod svojih zaposlenih, pa tako i kod studenata koji nam dolaze na praksu koja traje tri meseca“, navode u NIS-u za „Biznis i finansije“. Svi studenti imaju svog mentora i tokom prve radne nedelje definišu plan aktivnosti za sva tri meseca prakse, kao i ciljeve koje treba da ostvare. Za studente ovakva praksa predstavlja mogućnost da se upoznaju sa životom unutar kompanije, načinima rada, kao i da steknu praktična znanja iz oblasti koje su odabrali za svoj budući poziv. Po završetku programa, studenti dobijaju i posebnu potvrdu koju potpisuje menadžment NIS-a, koja im može pomoći u daljem razvoju karijere.
I telekomunikaciona kompanija Vip mobile već šestu godinu zaredom realizuje program “Budi Vip student” u okviru kojeg tokom jula i avgusta 20 studenata koji uspešno prođu selekciju borave na plaćenoj praksi u Vipu. Pravo učešća imaju redovni studenti završne godine osnovnih akademskih studija fakulteta ekonomske, IT i tehničke orijentacije u okviru državnih univerziteta u Beogradu, Novom Sadu, Nišu i Kragujevcu.
Najbolji Vip studenti se biraju na osnovu tri faze selekcije. U prvoj fazi ocenjuje se kvalitet odgovora na tri postavljena pitanja koja su sastavni deo aplikacije za učešče u programu, zatim kvalitet poslatog CV-ja – prosečne ocene tokom studiranja, stipendije koje poseduju, godina studiranja, nivo znanja engleskog jezika, vannastavne aktivnosti, broj preostalih ispita. Studenti koji prođu prvu fazu selekcije pozivaju se na individualne intervjue sa predstavnicima kompanije kada imaju priliku da u 30 minuta razgovora prikažu potencijal i želju za daljim učenjem i napredovanjem, kao i da demonstriraju da su ambiciozni, energični i komunikativni. U trećem krugu selekcije studente očekuje finalni vikend van Beograda tokom koga se organizuju kreativne radionice, testovi kao i izrada “studije slučaja” za 40 učesnika finala.
Praksa u okviru programa “Budi Vip student” traje dva meseca i za to vreme studenti imaju mesečnu zaradu kao i druge pogodnosti koje su sastavni deo nagradnog fonda: plaćeni smeštaji za studente koji ne žive u Beogradu, organizaciju tri edukativna treninga iz oblasti poslovnih veština, laptop računar i smart telefon, kao i mentorstvo iskusnih menadžera u Vipu tokom njihove prakse i izrade master rada. Za svakog Vip studenta kreira se jedinstven plan prakse kako bi se na što efikasniji način studenti upoznali sa načinom poslovanja kompanije i uključili u poslovne procese Vipa.
Sosijete ženeral (Societe generale) banka svake godine pravi plan angažovanja određenog broja studenata po sektorima, odnosno odeljenjima banke i na osnovu njega definiše osnovna znanja i veštine koje je neophodno da studenti imaju da bi se brzo uklopili i lako savladali zadatke. Banka sarađuje sa Ekonomskim fakultetom iz Beograda, Niša i Kragujevca, sa FEFA-om, FON-om, Beogradskom poslovnom školom, Singidunumom, Megatrendom.
„Studentska praksa je na volonterskoj osnovi, a korist od obavljanja prakse vidimo u mogućnosti da studenti prošire svoja teorijska i steknu praktična znanja. Program prakse se priprema u dogovoru sa sektorom za kadrove i šefom odeljenja u kome student obavlja praksu. Definiše se obim materije koja će biti predstavljena studentu koji obavlja praksu, metodologija, odnosno način na koji će mu različite aktivnosti biti predočene, kao i zadaci koje će moći da obavlja tokom trajanja prakse. Svakom studentu se dodeljuje mentor koji ga upoznaje sa organizacijom poslova u odeljenju, konkretnim aktivnostima, poverava mu zadatke i prati na koji ih način student izvršava“, objašnjavaju u Sosijete ženeral banci.
Studentska praksa u revizorsko konsultantskoj kompaniji EY (kako glasi novi zvanični naziv revizorske kuće Ernst&Young), moguća je tokom cele godine, ali se najveći broj organizuje u vreme revizorske sezone, od septembra do maja. Kompanija sarađuje sa Ekonomskim fakultetom, FON-om, Singidunumom, Beogradskom bankarskom akademijom, ali se preko sajmova zapošljavanja za praksu javljaju i studenti sa drugih fakulteta. Praktikanti polažu testove i obavljaju intervjue i taj proces je sličan kao selekcija za zapošljavanje, jer se na praktikante gleda kao na potencijalne zaposlene. Praksa traje dva do tri meseca i za nju se ne daje nikakva nadoknada. Postoje programi prakse za svaki sektor i odeljenje gde se praksa može obaviti, i svaki praktikant ima dodeljenog mentora.
U trgovinskoj kompaniji Delez za „Biznis i finansije“ su rekli da obezbeđuje praksu za veliki broj obrazovnih profila. Jedan deo prakse organizuje se prema unapred definisanom rasporedu sa školama i fakultetima sa kojima imaju sklopljen ugovor o saradnji, a koje obrazuju profile učenika i studenata zanimljive za maloprodaju. Pored toga, Delez prvo radno iskustvo kroz praksu nudi i učenicima, studentima i diplomcima, u svim sektorima kompanije, u zavisnosti od potreba. Studenti prolaze standardizovan proces selekcije i imaju mogućnost da kroz prijavu za program prakse, pre prvog radnog iskustva, steknu i prvo iskustvo kako se biraju kandidati za posao. Praksa traje dva meseca a studenti dobijaju nadoknadu za topli obrok i markicu. Program praksi počinje upoznavanjem rada u maloprodajnim objektima, a zatim, u zavisnosti od interesovanja praktikanta i potreba kompanije, kreira se jedinstveni program prakse i studenti i diplomci dobijaju svog mentora.
Međusobno testiranje
Iskustvo NIS-a je da studenti koji su prošli obuku u toj kompaniji imaju zavidno poznavanje teorije i uz veliku motivaciju i upornost brzo stiču praktična znanja. Od njih se traži veština komunikacije, timskog rada, davanja i primanja povratne informacije. U Vipu smatraju da je najvažnije da studenti na praksi steknu zdrave radne navike i iskustva koja im nisu bila dostupna na nastavi, upoznaju se sa poslovnom kulturom i načinom komunikacije u poslovnom svetu. U Sosijete ženeral banci se pokazalo da su, u zavisnosti od stepena obrazovanja, kao i prethodnog angažovanja na projektima tokom studiranja ili stručnih praksi u drugim kompanijama, različita znanja i veštine studenata koji su prošli praksu u toj banci. U Banci ističu da je poslednjih godina primetna težnja fakulteta da kroz nastavu studentima omoguće sticanje što više praktičnih znanja i veština, tako da su i studenti spremniji da se od prvog dana aktivnije uključe u posao.
Ono što praktikanti najćešće pitaju svog mentora je kakve su šanse da se po okončanju studija i zaposle u toj firmi, a odgovori su uglavnom ohrabrujući za one koji su se pokazali najboljima. Tako je u Delezu praksu prošlo 25 studenta, od kojih je 15 dobilo radnu knjižicu. U NIS-u je dvadesetak praktikanata dobilo zaposlenje, u Vipu je obuku prošlo 116 studenta, a zaposleno je njih 15. U Sosijete ženeral banci godišnje obuku prođe između 100 i 120 praktikanata i iskazane sposobnosti su svakako preporuka za posao, kada se za određenim profilima ukaže potreba. Prilikom zapošljavanja na početnim pozicijima uvek se prvo kontaktiraju kandidati koji su u toj banci uspešno obavili praksu i u proteklih pet godina je zaposleno 30 bivših praktikanata.Ukoliko praktikanti u revizorsko konsultantskoj kompaniji EY zadovolje kriterijume, prijavljuju se na prvi sledeći konkurs u kompaniji i imaju prednost prilikom zapošljavanja. Od trenutno 140 zaposlenih u kompaniji, u poslednjih pet godina zaposlena su 34 praktikanta.
U prednosti obuke u kompanijama uverio se Strahinja Vuković, student treće godine Ekonomskog fakulteta u Beogradu. On trenutno obavlja praksu u kompaniji Idea, u sektoru finansijske kontrole, pre toga je imao obuku u Delezeu, u sektoru koji se bavi kreditnom analizom, a početkom naredne godine u planu mu je praksa u revizorsko konsultantskoj kompaniji EY, u odeljenju koje se bavi revizijom. Strahinja se odlučio za obavljanje prakse tokom treće godine fakulteta, smatrajući da je to pravi momenat kada student već ima solidno teorijsko znanje i sposobnost da proceni koji su to sektori i poslovi koji ga posebno interesuju kao buduće zanimanje. „Osnovni cilj tokom prakse bio mi je da testiram koliko mogu da primenim znanje koje sam stekao na fakultetu i šta su rezultati koji iz toga proizilaze“, kaže Strahinja. U Delezu je, objašnjava, dobio slobodu da iskaže svoje ideje i da o njima diskutuje, kako sa svojom mentorkom Sanjom Vasilijević tako i sa drugim kolegama i menadžerima iz inostranstva. Radni dan mu je izgledao kao svakog zaposlenog: dobijao je radne zadatke, kontaktirao sa poslovnim partnerima kompanije. Kroz stečeno iskustvo je uvideo da u Delezu, kao i u svakom velikom sistemu, brojne procedure i pravila, neophodne za njegovo funkcionisanje, ponekad usporavaju proces rada i da je potrebno puno upornosti da bi se neka ideja sprovela do kraja. To je u pojedinim situacijama za njega bilo frustrirajuće, ali i vrlo poučno.
„Svima preporučujem da pre završetka studija obave makar jednu praksu, koja im može uliti ogromno samopouzdanje i na najbolji način ih pripremiti za profesionalni život. U razgovoru sa kolegama sa fakulteta saznao sam da su iskustva različita – ponekad je to samo upoznavanje sa poslovanjem neke kompanije, ali u nekim slučajevima je moguće značajno unaprediti svoja znanja. Bitno je uočiti prostor za napredak koji će studentu omogućiti da ostavi dobar utisak, kako bi mu, kad se ukaže prilika, ponudili toliko željeno zaposlenje“, preporučuje Strahinja.
Više iskustva, veće šanse
Bojana Stojanović, studentkinja treće godine novinarstva na Fakultetu političkih nauka, potvrđuje da joj je praksa u agenciji Beta zanimljiva ali i zahtevna. Nada se da će joj to iskustvo koristiti da uskoro postane deo tima neke redakcije. Dosad je bila na praksi i u Radio Beogradu i internet portalu Trojka.rs
„Moja očekivanja od prakse su ispunjena. Imala sam priliku da izveštavam o bitnim događajima, da vidim objavljenu informaciju koju sam napisala i sama sebi sam bila mnogo važna. Često sam slušala od kolega sa fakulteta da je praksa obaveza koju žele da završe što pre, ulažući minumum truda, i to je onda uzalud potrošeno vreme. Pošto sam ja Fakultet političkih nauka upisala baš zbog novinarstva, meni je praksa samo potvrdila odluku da se time bavim i iskoristila sam je da što više naučim, što se u novinarstvu kaže, sa lica mesta i od starijih kolega. Beta je jedan od retkih medija koji se i dalje bave ozbiljnim novinarstvom, tako da sam znala da ću tu dosta naučiti, odnosno da odgovara onome sto ja smatram novinarstvom“, rekla je Bojana za „Biznis i finansije“. Ona dodaje kako je biila ohrabrena kad je videla da je veliki broj Betinih novinara u vreme studiranja bio na praksi u toj redakciji.
Ivana Đoković ima diplomu Fakulteta organizacionih nauka i već tri godine pokušava da se zaposli. Bila je na obaveznoj studentskoj praksi u jednom gradskom komunalnom preduzeću, koje, kako kaže, ko zna kakvim konkursima prima pripravnike, ali svako ne daje prednost praktikantima. Sad uviđa da je pogrešila što za vreme studiranja nije bila upornija da obavi praksu u više firmi, jer je na intervujuima za posao uglavnom pitaju gde je imala praksu i kakvo joj je radno iskustvo.
Nije retkost da poslodavac i praktikant započnu saradnju sa najboljim namerama, ali se pokaže ili da posao koji poslodavac nudi nije ono čime bi student voleo da se bavi, ili jednostavno sam student ne uspe da opravda očekivanja svojim radom i prikazanim znanjem. Ali, i to je veoma korisna lekcija, pa oni sa više radnog iskustva koje su stekli kroz obuke u različitim kompanijama istovremeno stiču i veće samopouzdanje i ubedljiviji su na intevjujima za zaposlenje. Zato bi o prednostima prakse više trebalo da se priča na fakultetima, pogotovo da studentima o tome govore poslodavci i oni kojima je praksa u nekoj kompaniji bila prečica do radne knjižice.
Marica Vuković
broj 100, septembar 2013.