Gregori Berns, profesor neuroekonomike na Ejmori univerzitetu, proveo je dve godine trenirajući pse da na magnetnu rezonancu idu budni, u svesnom stanju. Kada je to uspeo počeo je da proučava rad psećeg mozga, i došao do zaključka: “Psi su kao ljudi”.
Prvi ogled urađen je na njegovom psu Kali, malom crnom terijeru koji je spašen iz prihvatilišta. Uz pomoć prijatelja Marka Spivaka, inače trenera za pse, naučio je Kali da mirna ide na ovaj skener i da se unutra ne pomera. Kali je čak pristala da nosi čepiće za uši kako njenom sluhu ne bi naštetila buka koju proizvodi magnetna rezonanca.
Pošto se pročulo za ove eksperimente, ovaj naučnik je prikupio dosta pasa dobrovoljaca čije su gazde takođe želele da proniknu u umove svojih ljubimaca.
Berns je tokom istraživanja primetio veliku sličnost u memorijskom regionu psećeg i ljudskog mozga. Kod pasa je ovaj region bogat receptorima dopamina a i kod ljudi on igra presudnu ulogu u primećivanju stvari u kojima uživamo.
Kod pasa je u ovom delu mozga primećena pozitivna reakcija na signale koji znače hranu i miris poznatih ljudi. Slično reaguje i ljudski deo mozga zadužen za emocije, samo mnogo kompleksije, pa je Berns zaključio da su pseće emocije ipak na nižem stupnju razvoja, otprilike kao kod dece. Kada se stvari postave tako onda je jasnija ona naša stara da ko može psu da nanese zlo, može i čoveku.
Izvor: nytimes.com