Sedam meseci pošto je izbegla da obezbedi podršku MMF u zaduživanju, i suočena sa rastućom cenom zaduživanja posle odluke američkog Fed da postepeno zaoštri monetarnu politiku, Srbija je prinuđena da se vrati za pregovarački sto sa ovom međunarodnom institucijom, pišu Rojters i Blumberg. Investitori su juče tražili ekstra 433 bazična poena, ili 4,33 procentna poena na cenu američkih bondova, više nego za Nigeriju (345 bp) kojoj je Standard i Pur takođe dodelio rejting BB-, pokazuju JPMorgan Chase & Co. indeksi. Istovremeno spred za mađarske obveznice izdate u dolarima bio je 330 bp.
Dogovor sa Fondom bi pomogao Srbiji da odlučno sprovede reforme i smanji cenu zaduživanja. „Ovakav dogovor bi bio obavezujući za vladu, ona bi morala da ga se drži, što bi u daljem toku, podstaklo postepeno snižavanje troškova pozajmljivanja“, rekao je Rojtersu ekonomista Đorđe Đukić. „U ovom trenutku možemo samo da kupujemo vreme izdavanjem evroobveznica koje će imati veoma visoku cenu.“
Srbija preduzima korake za smanjenje fiskalnog deficita koji bi po prognozi MMF mogao dostići 8,3 odsto bruto domaćeg proizvoda ove godine, i namerava da ga smanji za čak 1,6 milijardi evra ( 2,2 milijardi dolara ) do 2016., da bi ublažila nepoverenje investitora i postigla dogovor o stend baj aranžmanu sa MMF. Sa velikim budžetskim i platnobilansnim deficitom Srbija je izuzetno osetljiva na promene cene zaduživanja izazvane politikom Fed.
“ Ovde postoji pitanje kreibiliteta gde bi dogovor sa MMF mogao pomoći, “ izjavila je Blumbergu Agata Urbanska – Giner, londonski ekonomista u HSBC Holdings Plc. „Izražavanje namera o štednji i postizanju dogovora deluju pozitivno na sentiment investora, ali u suštini, Srbija u ovom trenutku ne potpisuje nikakav sporazum sa MMF.
Delegacija MMF, koji se nalazi u višednevnoj poseti Srbiji, započela je razgovore sa zvaničnicima Srbije u utorak, plenarnim sastankom u Narodnoj banci Srbije.
Ključne teme u razgovorima su najnovija makroekonomska kretanja, program reformi, kao i aktivnosti na pripremi budžeta za 2014. i dugoročne fiskalne strategije. Razgovara se i o izvršenju budžeta za ovu godinu, monetarnoj politici, kretanjima javnog duga, strukturnim reformama i reformama u penzijskom sistemu i tržištu rada.
Misija MMF je prethodno u Beogradu bila u maju ove godine. MMF i Srbija su imali poslednji aranžman u vrednosti od približno 1,1 milijardu evra, ali je on „zamrznut“ polovinom februara prošle godine, nakon što je Vlada Srbije budžetom za 2012. godinu planirala fiskalni deficit najmanje za jedan procentni poen BDP-a veći nego što je dogovoreno tokom revizije sporazuma krajem 2011.
Ove nedelje razgovori su ponovo započeti “u pozitivnom tonu” izjavio je novi srpski minister finansija Lazar Krstić. Premijer i prvi potpredsednik vlade dali su ponešto različite izjave o štednji. Premijer Ivica Dačić izjavio je da dа Vlаdа rаzmаtrа mogućnost uvođenjа solidаrnog porezа koji bi plаćаli svi zаposleni u jаvnom sektoru koji imаju visoke plаte, da je u principu za ovu meru štednje, i naglasio da suština razgovora sa MMF nije u tome što je Srbiji neophodan novac, već kredibilitet. Aleksandar Vučić je rekаo novinаrimа u Odžаcimа dа „nije oduševljen“ idejom o uvođenju solidаrnog porezа, аli je dodаo dа se nа neki nаčin morа smаnjiti fiskаlni deficiti držаve zа dvа odsto. „Neprirodno je dа nаm u jаvnom sektoru koji je nа neki nаčin izdržаvаn, plаte budu 30 odsto veće nego u privаtnom sektoru“, rekаo je Vučić.
Srbija koja ima veći budžetski deficit od bilo koje od 28 evropskih zemalja, mora do juna da se zaduži za oko 4 milijarde dolara da bi refinansirala svoje dospele dugove i pokrila deficit, izjavio je Krstić. Od tog iznosa 2,6 mld evra predstavljajaju obaveze po dospelom dugu, pokazuju podaci koje je sakupio Blumberg.
“ Saradnja sa MMF-om bi bila poželjna , “ izjavio je Juraj Kotian , jedan od dvoje glavnih ekonomista Erste grupe u Beču.“ Srbija je jedina zemlja iz regiona gde se deficit tekućeg računa nije dovoljno smanjio, pa zemlja i dalje ostaje snažno zavisna od priliva stranog kapitala.” “
Posle dve recesije u tri godine, privreda je delimično oživela zahvaljujući izvozu automobila I poljoprivrednih proizvoda. Narodna banka Srbuije predvidela je da će ovogodišnji rast BDP biti oko 2 % ali ima mišljenja da on neće biti veći od 1,5%.
Privredni rast zajedno sa rastom priliva iz dijaspore pomoći će smanjivanju platnobilansnog deficita na oko 7,5 odsto predviđa Erste. U svojom julskom izveštaju MMF je izneo prognozu o deficitu od 8,7 odsto nasuprot mađarskom suficitu.
Prinos na srpske dolarske obveznice dostigao je 15- mesečni maksimum od 7,46%, što je porast od skoro 300 bazičnih poena u odnosu na momenat kada je šef Fed Ben Bernanke najavio promenu politike američke centralne banke.
“ Mislim da je Fed Srbiji sada dobacio pojas za spasavanje zbog odlaganja trenutka kada će započeti process zaoštravanja monetarne politike, „, rekao je Abas Ameli – Renani, strateg u Roial Bank of Scotland Group Plc u Londonu, koji preporučuje kupovinu srpskog duga kao atraktivnijeg u odnosu na mađarski dug iste ročnosti. “ Srbija sada ima tri meseca da izda dug denominovan u dolarima.“
Iako bi naravno zemlja mogla da se pozajmi na svetskom tržištu i bez dogovora sa MMF, to bi bilo veoma skupo jer bi prinosi morali biti izuzetno visoki, da bi privukli investitore, smatra Ameli – Renani. Ponovno otvaranje razgovora sa MMF-om, „najverovatnije će otvoriti vrata novom dogovoru“. Odluka vlade da pristane na smanjenje plata u javnom sektoru mogla bi biti ulaznica za postizanje novog aranžmana u prvom kvartalu iduće godine, rekao je on.
Krstić je rekao da je Srbija spremna za konsolidovanje svojih javnih finansija koje bi podrazumevalo smanjenje od oko 1.5 procentna poena BDP kroz strukturne reforme u domenu javne administracije, državnih firmi, u zdravstvu, obrazovanju i investicijama, što ne znači automatski i toliki pad budžetskog deficita. Uz predviđenu prodaju evroobveznica u vrednosti od milijardu dolara, opcije finansiranja deficit podrazumevaju i zaduživanje na unutrašnjem tržištu i bilateralno zaduživanje. Od septembra (i najave Feda) više neće biti jeftinog zaduživanja rekao je Krstić.
“Sa dvostrukim deficitom, Srbija spade u izuzetno ranjivu kategoriju zemalja” kaže Urbanska Giner. Za sve takve zemlje, odluka Fed o zaoštravanju monetarne politike ima veliki značaj.