Na promociji edicije Biznis TOP 2012/13 istaknuto je da će domaća privreda i u narednoj godini imati velike prepreke u ostvarivanju rasta. Budžet za 2014. neće sadržati dovoljno podsticajnih mera za privrednike.
foto: Medija centar Beograd
„Perspektive srpske privrede su sumorne, a ako izostanu investicije, i ovako spor ekonomski rast može biti ugrožen. Još više zabrinjava činjenica da mladi nemaju dovoljno prilika za zapošljavanje i da se problem nezaposlenosti neće bitnije razrešiti u narednoj deceniji“, istakla je glavna urednica časopisa „Biznis i Finansije“ Tanja Jakobi. Kombinovana anketa našeg časopisa i PricwaterhouseCoopers sa vodećim svetskim i domaćim privrednicima pokazala je da su ključne pretnje privrednom rastu turbulencije na svetskom tržištu, neodgovarajući poreski i carinski propisi, nedovoljno ulaganje u sistem obrazovanja, kao i potencijalni novi nameti.
„Ni nova Vlada Srbije još uvek nije uspela da pokrene nove reformske kapacitete, i teško postiže konsensuz oko najvažnijih ekonomskih problema. S druge strane, jedno od važnijih pitanja koje je vlada pokrenula u poslednje vreme je pitanje subvencija, odnosno preispitivanje njihovih visina i izdavalaca, ali i taj pomak je u senci činjenice da naš budžet u narednoj godini predviđa velikih garancija za javna preduzeća koja su gubitaši. Taj budžet je pravljen sa realnim obaranjem plata i penzija u javnom sektoru, ali i daljim izbegavanjem većih reformi u državnim rashodima“, ocenio je ekonomista Srboljub Antić, raniji dugogodišnji predstavnik Srbije u MMF. Prema njegovim rečima, budući budžet neće imati dovoljno podsticajnih mera za privredni rast što je posledica toga što je došlo vreme za naplatu više godina lošeg vođenja ekonomske politike. „Naš poslednji stend-baj aranžman sa MMF istakao je u maju ove godine i bio je u potpunosti neuspešan. Mislim da će Srbija biti ponovo u situaciji da zatraži naredni stend-baj aranžman u septembru dogodine, ali je veliko pitanje da li je našoj zemlji on i neophodan s obzirom na visoke devizne rezerve“, istakao je Antić.
Na listi najuspešnijih preduzeća u prethodnoj godini po konsolidovanoj dobiti i poslovnom prihodu na prvom mestu je Naftna industrija Srbije. Po konsolidovanoj dobiti iza NIS su dve kompanije iz telekomunikacionog sektora Telekom Srbija i Telenor, a sledi ih JP PTT saobraćaja Srbija, Tarkett , IM Matijević, Hemofarm, Imlek, Jugoimport SDPR JP i RTB Bor grupa – RTB Bor doo.
Po konsolidovanom poslovnom prihodu, posle NIS slede JP EPS, Telekom Srbija, Delhaeze Serbia, JP Srbijagas, Tarkett, Delta Holding, Viktorija Grup, Koncern Farmakom, i IDEA doo.
Liste najuspešnijih preduzeća formiraju se na bazi rezultata iz završnih računa preduzeća na dan 31.12.2012. a prema podacima Agencije za privredne registre, dugogodišnjeg partnera časopisa Biznis & Finansije u praćenju poslovanja srpske privrede.
Nenad Gujaničić, Business Development Manager u Wise brokeru, ocenio je da je osnovna zajednička karakteristika najvećih domaćih kapitalista bila ta da su oni u poslednju fazu svoje ekspanzije ušli bez dovoljno osnovnog kapitala, što su nadoknađivali zaduživanjem. „Taj disbalans moguće je rešiti dodatnim kapitalom, ili traženjem najboljeg ponuđača. Stoga se može očekivati da će prve koje će preduzeti takav korak na domaćem tržištu biti banke, jer su upravo one najviše ugrožene u ovom trenutku, ponajviše zbog velike količine nenaplativih kredita“, napomenuo je Gujaničić.
Kad je reč o preduzećima koje nemaju zaposlene a ostvaruju često i velike profite, one poslednjih godina izazivaju dosta kontraverzi. „Skoro četvrtina privrednih društva u Srbiji (26,2%) čine ovakva preduzeća, a još 23% ona sa samo jednim zaposlenim. Zakon o poslovnim društvima ne postavlja uslov o broju zaposlenih, kao ni o osnivačkom kapitalu, zbog čega Srbija zauzima visoko mesto na listi Svetske banke kada je u pitanju započinjanje poslova. S druge strane, ovakva regulativa dopušta i olakšano formiranje tzv. nelegitimnih preduzeća, koje najčešće posluju u sivoj zoni i predstavljaju nelojalnu konkurenciju. U SAD postoji oko 20 miliona takvih privrednih društava, ali razlika je u tome što one angažuju radnike stalno zaposlene pri agencijama za outsourcing. Inicijativa za pokretanje slične prakse pokrenuta je i u našoj zemlji i trebalo bi da to u skorijoj budućnosti bude regulisano Zakonom o radu ili Zakonom o zapošljavanju“, napomenuo je Milan Stefanović,ekspert za privrednu regulativu i ekonomsko upravljanje pri USAID Projektu za bolje uslove poslovanja.