Japan se poslednjih nekoliko godina bori sa izazovima deflacije, a po svoj prilici sličan problem polako narasta i u najvećem ekonomskom bloku na svetu – Evropskoj uniji.
Iako deflacija možda zvuči lepo sa stanovišta običnog potrošača, za razvijene ekonomije ona predstavlja potencijalnu prepreku za privlačenje novih investicija, povećanje potrošnje i daljeg rasta. Iz tog razloga je prošle i delom ove godine japanski premijer Abe bio u centru pažnje sa „relaksacijom“ jakog jena i izazivanjem tzv. monetarnog rata, jer je u pokušaju da pokrene domaću ekonomiju dovodio u pitanje sigurnost ostalih ekonomija u regionu. S druge strane, poslednji statistički podaci u evrozoni pokazuju da su cene na malo porasle u oktobru samo za 0,7% u odnosu na isti mesec 2012. godine, dok je godišnja inflacija tek 0,8%, pa se analitičari s pravom pitaju preti li deflacija u skorijoj budućnosti i evro-bloku.
Japansko iskustvo je pokazalo da jednom kada zemlja upadne u deflaciju teško iz nje izlazi. (Tradicionalne mere centralnih banki u slučaju inflacije su npr. mnogo jednostavnije – najčešće je potrebno smao podići referentne kamatne stope.) Evropska centralna banka se još uvek ponaša kao da deflacija nije pred vratima, pa i dalje pooštrava svoju monetarnu politiku, pa iako kontinuirana deflacija neće dovesti do nove krize, ona može da uspori ekonomski rast evropskih zemalja na dugi rok.