Za mnoge Evropljane dečja paraliza je bolest koja pripada istoriji, ali s obzirom da se polio virus pojavio nadomak evropskog jugoistoka, te da 12 milona dece u Evropi nije vakcinisno protiv ove bolesti, ona bi ponovo mogla da se vrati na „velika vrata“, upozorava Nature.com.
Svetska zdravstvena organizacija (WHO) proglasila je 2002. godine Evropu regionom koji je oslobođen rizika obolevanja od dečje paralize. Međutim, u mnogim evropskim zemljama kontrola mogućeg razvoja ove bolesti je oslabila, a institucionalni sistemi koji se time bave često su nepotpuni i nekvalitetni, pa su mnoge zemlje izrazito osetljive na prenos virusa iz drugih sredina, pre svega iz Izraela i Sirije gde se ova bolest ubrzano širi među decom. S obzirom na oslabljeni nadzor u Evropi, kao i na rast putovanja između Evrope i Izraela, kao i na milione izbeglica iz Sirije, Evropski centar za kontrolu i prevenciju upozorava da postoji realna opasnost od izbijanja bolesti i u Evropskoj uniji.
„Ovo je poziv na buđenje. Članice EU shvatile su vrlo ozbiljno ovu pretnju“, izjavio je Marc Sprenger, direktor ECDC-a u Stokholmu. Napori u iskorenjivanju dečje paralize ostvarili su velik uspeh od pokretanja Globalne inicijative za iskorenjivanje polia 1988. godine. Do tad je u 125 zemalja od ove bolesti godišnje obolevalo oko 350.000 dece. Taj je broj u poslednjih 25 godina smanjen za više od 99%, na samo 223 slučaja godišnje. Polio je odomaćena bolest u samo tri zemlje: Avganistanu, Nigeriji i Pakistanu. U Somaliji je ove godine zabeleženo 174 slučaja.
Najnoviji slučaj pojavio se 19. oktobra u istočnoj Siriji, a širenje ove bolesti je uzrokovano najverovatnije padom imuniteta kod dece zbog ratnih uslova. U nekoliko gradova u južnom delu Izraela pronađen je „divlji“ poliovirus, koji je detektovan i na zapadnoj obali Gaze. Kako bi se zaustavila tiha transmisija, u Izraelu je od avgusta vakcinisano više od 890.000, a u Siriji 2.400.000 dece.
„Postoji veoma veliki rizik da „uvezeni“ slučajevi prođu neprimećeni i prošire se Evropom. Moramo da pojačamo nadzor, a ne da čekamo da se pojave prvi klinički slučajevi ove bolesti“, upozorava Marc Sprenger. Prema procenama ECDC-a, među najugorženijim evropskim zemljama su Ruminija i Bosna i Hercegovina, dok ostale zemlje bivše SFRJ spadaju u srednje rizične, izuzev Slovenije koja se procenjuje kao visokozaštićena.