Ruski energetski gigant Gasprom danas ima ogroman uticaj na snabdevanje Srbije gasom. Još veću ulogu ta kompanija dobiće nakon izgradnje gasovoda Južni tok, možda čak i tokom same gradnje. Prema akcionom planu koji je Gasprom potpisao sa srpskim predstavnicima, gradnja Južnog toka u Srbiji bi trebalo da počne 24. novembra ove godine. Sergej Komlev, šef direktorata za strukturiranje cena i ugovora u Gasprom Eksportu kaže za Biznis i finansije da su u toj kompaniji “zadovoljni tempom priprema za početak gradnje tog gasovoda kroz Srbiju i da projekat ide po planu”.
Prema studiji izvodljivosti, troškovi izgradnje Južnog toka kroz Srbiju procenjeni su na 1,7 milijardi evra. Gasprom je nedavno ponudio da finansira celu gradnju, ne precizirajuću uslove, kamatnu stopu, rokove i način vraćanja pozajmice. U Gasprom Eksportu kažu da se budući mehanizam finansiranja projekta
„Južni tok Srbija“ i dalje razmatra. Pošto je Srbijagas, potvrđuju u Gasprom Eksportu, tražio finansijere za ovaj projekat, Gasprom se ponudio da finansira izgradnju Južnog toka na teritoriji Srbije, koja bi potom novac vratila kroz prihode sakupljene od tranzitnih taksi. „Gasprom je apsolutno posvećen nesmetanoj realizaciji ovog projekta, stoga su sve odluke koje se donose i koje će tek biti donete usmerene isključivo na povećanje efikasnosti i na olakšavanje realizacije projekta koliko god je to moguće“, poručuju iz Gasprom Eksporta, podsećajući da bi prema studiji izvodljivosti izgradnja Južnog toka u Srbiji trebalo da privuče oko 1,6-1,7 milijardi evra investicija i otvori oko 2.200 novih radnih mesta tokom faze izgradnje.
Da li će i nekoj drugoj zemlji kroz koju bi trebalo da prođe Južni tok, jedan od najambicioznijih projekata ikada isplaniranih, stići slična ponuda Gasproma za finansiranje gradnje, u toj kompaniji ne preciziraju.
Procenjuje se, naime, da će cena gradnje celog gasovoda biti oko 21 milijardu dolara. U Gasprom Eksportu kažu da će realizacija gasovoda preko dna Crnog mora, koji će zajedno graditi Gasprom, Eni, EdF i Vinteršal, delom biti pokrivena kapitalom akcionara, a finansiraće se i iz kredita. Na ovo se neće trošiti novac evropskih poreskih obveznika, kažu u Gasprom Eksportu, dodajući da će budžet projekta za morski deo gasovoda biti preciziran nakon kompletiranja tehničke faze i finalizacije glavnih tendera za snabdevače cevi, za radove na oblaganju, polaganju cevi i logistiku. „Planiramo da pokrijemo 30 odsto troškova projekta kapitalom deoničara, a ostalih 70 dugoročnim kreditom koji ćemo dobiti iz više potencijalnih izvora kao što su agencije za osiguranje i finansiranje izvoza, međunarodne poslovne banke ili multilateralne institucije“, objašnjavaju u Gasprom Eksportu.
Kopneni deo projekta pak biće finansiran prema ugovorima između Gasproma i lokalnih partnera u svakoj zemlji učesnici.
Od devet zemalja koje su se dosad uključile u projekat Južni tok, Srbija ima još jednu specifičnost – samo je ovde Gasprom većinski vlasnik budućeg gasovoda, odnosno kompanija koja će ga graditi. Na pitanje šta je uslovilo takav vlasnički odnos u Gasprom Eksportu kratko odgovaraju da je raspodela vlasničkih udela u preduzeću South Stream Serbia AG (51 odsto za Gasprom i 49 odsto za Srbijagas) određena ugovorom o formiranju zajedničke kompanije za osnovu međudržavnog sporazuma koji je potpisan sa srpskim vlastima.
Izazovi evropskog tržišta
Ekspanziju Gasproma na evropsko tržište, koja postoji i bez Južnog toka, donekle bi mogla da uspori istraga koju je pokrenula Evropska komisija zbog navodne zloupotrebe dominantne pozicije ruske kompanije na tržištu gasa, naročito centralne i istočne Evrope (Poljska, Letonija, Litvanija, Estonija, Češka, Slovačka, Bugarska i Mađarska).
U Gasprom Eksportu tvrde da su ruska kompanija i Evropska komisija uspostavili konstruktivan dijalog, a kompanija trenutno radi na objašnjenju svog stava o optužbama i iznosi svoj slučaj. „Oduvek smo bili, i ostajemo i dalje, za konkurenciju na tržištu gasa i vodimo računa o tome da delujemo u skladu sa svim međunarodnim zakonima i regulativama u zemljama u kojima poslujemo“, kažu u Gasprom Eksportu.
Sergej Komlev kaže za BiF da “Evropa i dalje pokazuje snažnu potrebu za ruskim gasom”. “Prognoze predviđaju da će evropska tražnja za gasom ravnomerno nastaviti da raste, dok će domaća proizvodnja u regionu zabeležiti prilično oštar pad. Očekuje se da će Evropi do 2025. biti potrebno ne manje od dodatnih 145 milijardi kubika uvoznog gasa, a očekuje se da će potrebe u 2035. godini iznositi 185 milijardi kubika gasa. Stoga postoje neki pozitivni trendovi kojima možemo da se radujemo”, kaže Komlev.
On ističe da će zbog rasta tražnje evropske zemlje morati u budućnosti da značajno investiraju u infrastrukturu za uvoz gasa. “Mi smo posvećeni tome da realizujemo značajne investicije u energetsku infrastrukturu u Evropi, kako bismo bili sigurni da možemo da odgovorimo na energetske potrebe u budućnosti. Naši gasovodi Južni tok i Severni tok ilustruju tu posvećenost i naglašavaju da je Gasprom tu da bi ostao! Ali, naravno, želeli bismo da regulatorni okvir EU bude blagonaklon prema investitorima koji pomažu Evropi da ispuni svoje rastuće potrebe za energijom. Zaista se nadam da će energetska politika EU olakšati kompleksne investicije u infrastrukturu umesto da ih otežava i da će to učiniti na nediskriminatorski način, bez biranja geografskih pobednika. Mi smo uvek otvoreni za dijalog po tom pitanju”, poručuje Komlev.
Ostali snabdevači zaostaju
Gasprom Eksport je u prvih devet meseci ove godine, inače, isporučio više od 118 milijardi kubika gasa Evropi i Turskoj. To je za 15,5 odsto više nego 2012. godine, kada je na ova tržišta isporučeno 102,46 milijardi kubika gasa. Pozitivan trend nastavljen je i u oktobru: u prvoj polovini meseca Evropi je isporučeno 6,8 milijardi kubika gasa, što je za oko trećinu više nego u istom periodu prošle godine.
“Godina još nije gotova, a jesen i zima su tek pred nama. Imamo odličnu priliku da isporuke dostignu 160 milijardi kubika. Zarada će mnogo zavisiti od cene nafte, kao i od dinamike retroaktivnih plaćanja. Verujemo da ćemo moći povećati prihode u odnosu na prošlogodišnjih 55,9 milijardi dolara”, kaže za Biznis i finansije Sergej Komlev.
Postoji, dodaje on, mnoštvo kratkoročnih i dugoročnih razloga za povećanje stepena potrošnje gasa u Evropi.
“Kratkoročni razlozi mogu se pripisati vremenskim prilikama – hladna ovogodišnja zima i proleće produžili su grejnu sezonu. To znači da je gas iz skladišta duže korišten, a ponovno punjenje kasnije započeto. Pošto punjenje skladišta za dolazeću grejnu sezonu mora da se završi na vreme, tražnja za gasom trenutno raste” , kaže Komlev. Na snazi su, prema njegovim rečima, i dugoročni faktori: snabdevanje ruskim gasom je poraslo, dok su isporuke Evropi drugih velikih snabdevača opale. Norveška je, recimo, smanjila izvoz za 8,8 odsto u prvoj polovini 2013, dok su neke druge zemlje, Alžir i Katar na primer, izvoz smanjile za 9,5 odsto, odnosno 21,6 odsto.
Komlev kaže da Gasprom Eksport nastavlja sa dosadašnjom praksom dostave gasa kupcima u sklopu dugoročnih ugovora, sa predvidivom formulom koja cenu gasa vezuje za cenu naftnih derivata, uz odloženu primenu od oko šest meseci. “To nama i našim partnerima pruža neophodnu stabilnost potražnje i snabdevanja, posebno u odnosu na nestabilnost metoda sa spot cenama”, tvrdi Komlev.
Nova tečna prilika
Na pitanje u kojoj meri sadašnji odnos snaga na tržištu gasa može da poremeti ekspanzija tečnog prirodnog gasa, Komlev kaže da tu ekspanziju posmatraju kroz prizmu novih poslovnih prilika. “Već smo snažno angažovani na proizvodnji i izvozu TPG-a, dobijamo ga sa polja Sakalin-2, a radimo i na projektu Vladivostok-LNG koji treba da obezbedi snabdevanje Japana gasom. Takođe planiramo dodatno povećanje proizvodnje TPG-a u Rusiji, što će pomoći da povećamo izvoz, da diverzifikujemo puteve snabdevanja te da uđemo na nova tržišta koja ostaju nepristupačna za gasovode”, objasnio je Komlev.
Mirjana Knežević
tekst je iz našeg godišnjeg izdanja Biznis Top 2012/13 u kojem prvi put objavljujemo i sektorsku analizu privrede