Prema najnovijem izveštaju OECD, primetan pad potrošnje u okviru zdravstvenih usluga predstavlja oštar preokret u odnosu na period pre krize. Ukupna potrošnja po osobi pala je u 11 od 33 zemlje OECD u periodu između 2009. i 2011. godine, sa značajnim padom u Grčkoj (11,1%) i Irskoj (6,6%). Rast se takođe značajno usporio i u drugim zemljama poput Kanade (0,8%) i Sjedinjenih Američkih Država (1,3%). Samo su Izrael i Japan izuzeci sa ubrzanim rastom od 2009. godine, ukoliko uporedimo njihov rast u toku prethodne decenije. Vlade država su uticale na manju potrošnju kroz smanjivanje cena medicinske robe, naročito lekova, kao i smanjivanju plata zdravstvenim radnicima.
Više od tri četvrtine OECD zemalja prijavilo je smanjenje potrošnje u okviru programa za prevenciju tokom 2010. i 2011. godine – smanjena sredstva za sprovođenje programa za prevenciju gojaznosti, alkoholizma i programi za odvikavanje od pušenja predstavljaju opravdan razlog za brigu, kažu u izveštaju. U svim OECD zemljama, finansijski najugroženiji su i najviše pogođeni ovakvim promenama, koje mogu imati dugotrajne zdravstvene i ekonomske posledice po njih.
Sa druge strane, uticaj krize na zdravstvo je raznovrsan: stopa samoubistava koja je bila povećana na samom početku krize, danas je stabilizovana, dok je smrtnost u saobraćajnim nesrećama smanjena, najverovatnije zbog toga što je kriza vodila i sve manjem broju automobila na putevima. Konzumiranje alkohola i duvana takođe je opalo u mnogim zemljama.
Prvi put, očekivanja za prosečan životni vek su premašila brojku od 80 godina u skoro svim OECD zemljama tokom 2011. godine, što je čak za 10 godina više nego 1970. godine. Rođeni u Švajcarskoj, Japanu i Italiji mogu da očekuju najduži životni vek među OECD zemljama. Hronična oboljenja poput dijabetesa su ono što preovlađuje. Tokom 2011. godine skoro 7% stanovništva uzrasta 20-79 godina ili preko 85 miliona ljudi, imalo je dijabetes i ovaj broj pretenduje da se poveća u godinama pred nama, a pratiće ga i povećana stopa gojaznosti među stanovništvom. Trend direktnog plaćanja zdravstvenih usluga stvara ozbiljne barijere prema zdravstvu u mnogim zemljama. U proseku, 20% ukupne potrošnje ide direktno od pacijenata, što varira od najmanje potrošnje u Holandiji i Francuskoj – manje od 10%, do preko 35% u Čileu, Koreji i Meksiku.
U svim zemljama članicama OECD više od 15% stanovništva koje ima 50 godina i više, obezbeđuje negu za nekog člana šire porodice ili prijatelja, a većinu njih čine žene.
Katarina Marinković