Srbija je malo tržište i mali potrošač nafte i gasa – to je polazna tačka koja određuje naše mogućnosti za vođenje autonomne energetske politike i zavisnost od ruskih partnera. To međutim ne oslobađa domaće pregovarače odgovornosti za postignute uslove Energetskog sporazuma. Primeri zemalja u okruženju pokazuju da su drugi našli svoj manevarski prostor.
Početkom 2011. Zorana Mihajlović, član predsedništva Srpske napredne stranke, zadužena za energetiku ocenila je da je Srbija energetskim sporazumom potpisanim 2008. sa Rusijom mogla mnogo bolje da prođe „samo da je politička elita znala šta hoće“. Srbija je, prema njenim rečima, izgubila između ostalog pravo na eksploataciju gasnih polja, mogućnost da ima snažno javno preduzeće kakav je mogao da bude Srbijagas, šansu da bude vlasnik magistralnih delova gasovoda… Kao ministarka energetike i zaštite životne sredine Mihajlović je nedavno najavila otvaranje pitanja tempa eksploatacije naftnih nalazišta u Vojvodini i s tim povezane rudne rente, kao i cene gasa, koja bi prema njenim rečima trebalo da unaprede rusko-srpsku energetsku saradnju u obostranom interesu.
Energetika je veoma važan deo ukupnog spoljnopolitičkog i ekonomskog nastupa Rusije na međunarodnoj sceni i to, zajedno sa našom visokom zavisnošću od ruske nafte i gasa, i uticaja koji prihodi od oporezivanja prometa nafte imaju na stanje srpskih finansija, čini pregovarački prostor izuzetno kompleksnim.
Posle osnivanja Jugorosgasa 1996. i Lukoilove kupovine Beopetrola, odnosi između Rusije i Srbije intenzivirani su 2008. potpisivanjem energetskog sporazuma kojim je predviđena prodaja većinskog dela NIS-a, izgradnja gasovoda Južni tok kroz Srbiju, kao i proširenje i osavremenjivanje podzemnog skladišta gasa Banatski Dvor. Oko svakog od ovih elementa otvoren je niz ekonomskih pitanja koji imaju direktne posledice ne samo na konkuretnost preduzeća u oblasti energetike nego i na znatno širi plan – regulisanje monopola u Srbiji i dobrobit građana i kompanija koji su krajnji korisnici energenata i snose teret postignutog sporazuma.
U dvorištu sa džinom
Privatizacija NIS-a, jedine vertikalno organizovane kompanije koja se bavi istraživanjem, proizvodnjom, preradom i prodajom nafte i derivata u Srbiji važan je strateški korak ulaska ruskih kompanija u energetiku Srbije i regiona. Jedna od dilema koja postoji u javnosti od momenta kada je Gaspromnjeft postao većinski vlasnik Naftne industrije Srbije jeste da li je cena od 400 miliona evra, koliko je ruski partner platio za 51 odsto NIS-a, bila preniska.
Slobodan Petrović, sekretar Udruženja za energetiku i energetsko rudarstvo Privredne komore Srbije kaže da su Rusi NIS platili onoliko koliko su konsultantske kuće angažovane od nadležnih iz prethodne Vlade Srbije rekli da domaća naftna kompanija vredi. Najvažnije je, prema Petrovićevim rečima, to što se pokazalo da ruski partner poštuje ugovor i da ono što je obećao i realizuje, o čemu svedoči uspešno završena prva faze modernizacije, odnosno revitalizacije pančevačke rafinerije krajem 2012. godine.
NIS je u novembru pustio u rad obnovljenu rafineriju nafte u Pančevu, u čiju modernizaciju je investirano oko 550 miliona evra. Novi kompleks omogućiće NIS-u da potpuno pređe na proizvodnju benzina i dizela evro 5 kvaliteta što je važan preduslov, prema rečima čelnika te kompanije, za lidersku poziciju u regionu. U sledećoj fazi razvoja iz NIS-a najavljuju još 1,5 milijardi evra investicija u nove projekte.
Sa novim vlasnikom NIS je od nekadašnjeg gubitaša 2011. prerastao u najuspešnije preduzeće u zemlji, prema dobiti i poslovnom prihodu, pokazuje Biznis top lista magazina Biznis i finansije. Građani koji imaju akcije tog preduzeća, najavio je nedavno Kiril Kravčenko, generalni direktor NIS-a, ove godine će prvi put dobiti i dividende.
U javnosti se, ipak, mogu čuti zamerke na račun države da ona i dalje svojim odlukama štiti NIS. Poslednja se odnosi na produženje prodaje goriva D2 i BMB 95, čije karakteristike nisu u skladu sa evropskim standardima, do 31. jula 2013. iako je prvobitno bilo predviđeno da se ovi derivati povuku sa tržišta od početka ove godine.
U Udruženju naftnih kompanija Srbije (UNKS) podsećaju da se Srbija opredelila za evropski kvalitet goriva još krajem 2010. godine. Da bi se izašlo u susret NIS-u, čije rafinerije tada nisu mogle da proizvode gorivo potrebnog kvaliteta, omogućena je prodaja ekološki neprihvatljivih goriva do kraja 2012. godine.
„U međuvremenu je NIS okončao izuzetno kompleksnu investiciju kojom je unapredio kapacitete i spremio se za nove tržišne uslove, tako da od novembra nije postojao ni jedan razlog zbog koga bi na tržištu Srbije opstalo ovo, u evropskim razmerama jedinstveno gorivo lošeg kvaliteta“, tvrde u UNKS, dodajući da su se kompanije članice tog udruženja u skladu sa važećim propisima liberalizovanog tržišta, već pripremile za promet isključivo evro goriva ali da će i dalje trećinu dizelskog pula i 90 odsto benzinskog pula morati da kupuju isključivo od NIS-a.
U Ministarstvu energetike i zaštite životne sredine objašnjavaju da su pomenuti derivati nafte ostavljeni na tržištu jer će NIS tek u 2013. godini u potpunosti iskoristiti novo postrojenje. „Kako ta kompanija i drugi učesnici na tržištu derivata nafte i dalje imaju ove derivate u svojim skladištima, biće omogućena potrošnja njihovih zaliha do navedenog roka“, kažu u Ministarstvu i dodaju: „Imajući u vidu da NIS snabdeva druge trgovce derivatima nafte svojim proizvodima, odluka o produženju roka ne dovodi ovu kompaniju u privilegovan položaj, već omogućava stvaranje uslova za potpuno iskorišćenje domaće sirovine koja zadovoljava oko 25 odsto potražnje na tržištu Republike Srbije“.
Slobodan Petrović iz PKS-a kaže da će nakon što se do sredine godine potroše rezerve D2 i BMB 95 tržište Srbije biti potpuno otvoreno za slobodnu utakmicu. „Očekujemo da velike kompanije koje su počele da otvaraju pumpe i osvajaju ovo tržište, poput OMV-a, Mola i drugih, počnu više da isporučuju proizvode iz svojih rafinerija, a samim tim i da NIS-u budu jaka konkurencija“, kaže Petrović.
U UNKS-u, čije su članice, između ostalih, Eko Srbija, Intermol, OMV, AVIA, Ina i Lukoil, ocenjuju da tržište nafte u Srbiji, u nekim segmentima danas jeste liberalizovano, „sa jednim velikim ALI“. Dozvoljen je, recimo, uvoz dizela D2, „ali je propisima sprečena svaka mogućnost da se stavi u promet ukoliko potiče iz uvoza“. Slično je i sa benzinom Premijum BMB 95 i mazutom, „tako da kada se saberu sve te količine, NIS još ima ekskluzivu na velikom segmentu tržišta“.
„Generalno pitanje stepena liberalizacije tržišta nafte i derivata u Srbiji zahteva ozbiljno preispitivanje, jer će u suprotnom pored mnogih kompanija koje dana posluju u Srbiji, naknadno i potrošači i država platiti danak ozbiljno narušenoj konkurenciji“, zaključuju u UNKS.
Strateška pitanja
Kada je reč o segmentu proizvodnje sirove nafte, u vreme dok je NIS bio javno preduzeće domaća nafta je u ukupnoj preradi učestvovala sa 20 do 25 odsto. Danas domaća nafta podmiruje oko 40 odsto potrošnje na domaćem tržištu, kažu u Privrednoj komori Srbije precizirajući da je 2011. godine taj udeo iznosio 43 odsto, da bi u 2012. nastavio da raste i za prvih devet meseci dostigao 57 odsto podmirenja domaćeg tržišta. Stari geolozi i istraživači upozoravaju da se ležišta iscrpljuju. Ruska teorija je, s druge strane, da se ležište ne iscrpljuje, već je potrebno obnavljati bušotine da bi se dobijale iste količine sirove nafte. Tu teoriju treba dokazati i vremenom će se videti ko je u pravu, kaže Ljubinko Savić, samostalni savetnik za naftu i gas u PKS.
Kravčenko je nedavno odbacio zamerke da se domaća nafta previše eksploatiše. „Kada pogledamo dinamiku do 2009. godine, možemo da vidimo stalni pad i rezervi i proizvodnje nafte i gasa. Od 2009. mi imamo stalni značajan rast proizvodnje, ali i rezervi više nego proizvodnje. To je strateški značajno za Srbiju i isto planiramo naredne godine, da bi svake godine rezerve rasle više nego proizvodnja“, rekao je Kravčenko za RTS.
Čini se da je nešto manje nesuglasica među domaćim stručnjacima kada je reč o visini rudne rente za eksploataciju nalazišta. Uglavnom se slažu da je renta od tri odsto, koliko danas plaća NIS, niska. Ministarka Mihajlović nedavno je ponovo pokrenula to pitanje podsetivši da Srbija ima jednu od najnižih rudnih renti, najavljujući mogućnost da ona za NIS bude viša od tri odsto prihoda od prodaje. Kako je ugovorom o prodaji NIS-a Gaspromnjeftu predviđeno da se visina rudne rente za NIS ne menja do dostizanja isplativosti investicionih projekata te kompanije, biće urađena analiza isplativosti ulaganja Gaspromnjefta u NIS koja bi trebalo da pokaže da li će renta biti viša od sadašnje.
„Sporazumom između vlada Srbije i Ruske Federacije o saradnji u oblasti naftne i gasne privrede predviđeno je da se razlike u vezi sa tumačenjem, odnosno primenom odredaba ovog sporazuma, rešavaju odgovarajućim konsultacijama nadležnih ministarstva“, objašnjavaju u ministarstvu energetike uz tvrdnju da „sprovođenje sporazuma ne može biti ugroženo jer se odluke u vezi sa primenom njegovih odredaba donose uz saglasnost obe strane potpisnice. Ministarstvo energetike, razvoja i zaštite životne sredine je pokrenulo inicijativu za održavanjem navedenih konsultacija“.
Putevi gasa
„Imajući u vidu Gaspromovu veličinu, mi smo za njega kao tržište beznačajni. Pre treba tražiti politički i strateški motiv njihovog ulaska da se približe Evropi i to tako što joj neće prodavati sirovinu, već prerađene derivate, finalni proizvod. Kada se završi modernizacija, kapaciteti će nekoliko puta prevazilaziti potrebe Srbije i vlasnici NIS-a imaju nameru da prvo snabdevaju ceo region, a kasnije i da osvajaju bogate evropske zemlje što je i za nas dobro. Srbija je dobro učinila što se okrenula na tu stranu i dala ovakvom partneru prostor jer će imati višestruku korist u segmentu nafte. U segmentu gasa dobiće još više. Važan je i segment stabilnosti i sigurnosti jer kada neko veliki nešto napravi kod vas onda vas on i štiti“, kaže Slobodan Petrović.
Gasovod Južni tok veliki je i važan projekat, za Srbiju kao i za Rusiju. Prema dosadašnjim računicama, gradnja gasovoda kroz Srbiju koštaće oko 1,7 milijardi evra. Petar Stanojević, pomoćnik ministra energetike, kaže da je do sad obezbeđeno 105 miliona evra neophodnih za izgradnju Južnog toka u Srbiji, „što je više nego dovoljno za 2013. godinu“. Istini za volju, trenutno nije potpuno sigurno kada će gradnja krenuti, iako je prvobitno „prva klapa“ bila najavljena za 20. decembar prošle godine. Srbija će biti jedina zemlja u kojoj će ruska strana, odnosno Gasprom, biti većinski vlasnik 51 odsto akcija gasovoda, za razliku od ostalih zemalja kroz koje će prolaziti gasovod s kojima će ruska kompanija vlasništvo deliti „na ravne časti“.
Gasprom je, inače, dugogodišnji partner Srbijagasa u snabdevanju ovog tržišta gasom. Srbija nabavke prirodnog gasa ugovara preko posrednika, Jugorosgasa, čiji su akcionari Gasprom sa 50 odsto udela, Srbijagas sa 25 odsto i Central ME Energy & Gas iz Beča sa 25 odsto akcija. Kada je formirano, učešće Gasproma i Srbijagasa bilo je jednako, ali je partnerski odnos u toj zajedničkoj kompaniji Srbija izgubila 2005. godine kada je na volšeban način promenjena vlasnička struktura Jugorosgasa, a većinski vlasnici postali strani akcionari. Godinama unazad iz Srbijagasa stižu najave da će srpska strana otkupom potrebnog udela povratiti izgubljeno.
Nedavno je ministarka Mihajlović otvorila i pitanje pojeftinjenja gasa koji Srbija nabavlja iz Rusije, a koji bi, „na osnovu dugoročnog gasnog sporazuma sa Rusijom mogao biti jeftiniji za najmanje 10 odsto“. U polemici o ceni gasa koja je usledila jedan od argumenata koji se često mogao čuti je da će taj energent sigurno biti jeftiniji kad bude stizao Južnim tokom.
Konačno, osim energetskim sporazumom sa Rusijom, energetska politika Srbije određena je i preuzetim međunarodnim obavezama iz Ugovora o osnivanju Energetske zajednice i Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju, koji podrazumevaju transparentne odnose, pospešivanje konkurencije i učvršćivanje zaštite životne sredine. Da li je srpsko-ruski energetski sporazum u koliziji sa principima Energetske zajednice? Slobodan Petrović kaže da nije i da se i ruske kompanije razvijaju na istim principima „samo imaju mnogo više mogućnosti da štite sebe“.
„Evropa ima posebnu strategiju i pregovara sa Rusijom. Mi smo jako malo tržište i mali potrošači i nafte i gasa. Zbog toga nemamo nekih posebnih aduta da možemo da postavljamo uslove, u suštini možemo da prihvatimo ono što nam se ponudi, jer smo zavisni i u jednom i drugom energentu, kao što je zavisna i Evropa, koja može da kalkuliše i ima neke dodatne izvore, ali nikada dovoljne i zato je naslonjena na Rusiju. To pokazuju i Severni i Južni tok“, ističe Ljubinko Savić i zaključuje: „Mi smo dobrodošli na tom putu i treba da gledamo da izvučemo što više koristi iz tog projekta“.
Energično ruski
Kao i većina drugih naftnih kompanija u Evropi i NIS u narednom periodu planira da preraste u energetski holding i širi investicije i na druge segmente energetike, a pre svega elektroenergetike i obnovljivih izvora energije. Čelnici kompanija NIS i Energovind nedavno su potpisali sporazum o izgradnji vetroparka u Plandištu. Prema ranijim najavama, NIS odnosno Gaspromnjeft je zainteresovan i za segment istraživanja i eksploatacije uljnih škriljaca u Srbiji.
Za ulaganja u energetiku Srbije zainteresovana je i kompanija INTER RAO.
Ozbiljne radove u Srbiji, remont hidroelektrane Đerdap I izvodi i kompanija Silovije mašini. Ukupna vrednost revitalizacije procenjena je na 168 miliona dolara, od kojih će 105,5 miliona dolara biti obezbeđeno na osnovu klirinškog duga bivšeg SSSR-a prema SFRJ.
Bivši ambasador Rusije u Beogradu Aleksandar Konuzin svojevremeno je uzburkao javnost izjavom da njegova zemlja nudi Srbiji mogućnost izgradnje nuklearne elektrane u Srbiji. Iz tadašnjeg ministarstva energetike takva mogućnost je, ipak, odbačena.
Piše: Biljana Vukajlović
Tekst je iz februarskog broja Biznisa i Finansija br 94
