Oporavak zemalja centralne, istočne i jugoistočne Evrope (CESEE) će u naredne dve godine gotovo u potpunosti zavisiti od tempa ubrzanja oporavka u Evrozoni a posebno u Nemačkoj, kaže se u najnovijoj prognozi Instituta za međunarodne ekonomske studije (WIIW) iz Beča. Drugi faktor koji će opredeliti privredni rast u ovim zemljama su fiskalna prilagođavanja koje ove zemlje preduzimaju. Štednja će verovatno oboriti privredni rast u Albaniji i Rusiji i izazvati recesiju u Srbiji, dok će izvesna fiskalna relaksacija imati uticaja na privredni oporavak u Češkoj, Bugarskoj, Rumuniji i na Kosovu.
U globalu WIIW ocenjuje da će u novim članicama EU privredni rast 2014. dostići u proseku oko 2% i oko 3% 2015. godine. Privredni rast će biti delimično ubrzan i u nekim zemljama Zapadnog Balkana, izuzev Srbije, i ostati snažan u Litvaniji, Letoniji i Kazahstanu, i vrlo slab u Rusiji i Ukrajini.
Slab uspon privrednog rasta u Evrozoni imao je do sada samo ograničen uticaj na CESEE region. Gde god je bilo poboljšanja u izvoznoj dinamici, ona su najčešće zabeležena u izvozu na područja izvan evropskog, koja su generalno dinamičnija. Istovremeno u novim EU zemljama – sa izuzetkom baltičkih država – i u nekoliko zemalja Zapadnog Balkana domaća tražnja je i dalje u padu, a u Poljskoj je oslabila u odnosu na prethodne godine.
Rast u ovim zemljama je tako slab da nema uticaja na smanjenje nezaposlenosti i značajnije povećanje plata i prihoda koji bi mogli da stimulišu potrošnju , dok su investicije ograničene zbog neizvesnih ekonomskih izgleda. Kao rezultat toga, dinamika njihovog ekonomskog rasta i dalje je vođena gotovo isključivo neto izvozom, i praćena poboljšanjem njihovog spoljnotrgovinskog bilansa.
Od četiri nove članice EU, koje su bile u recesiji prošle godine, samo se Mađarska vratila na putanju rasta, dok je u Češkoj , Hrvatskoj i posebno Sloveniji primetan pad privredne aktivnosti. U proseku, ove zemlje će ovu godinu okončati sa rastom od samo 0,8 % što je istovetno situaciji iz prošle godine.
Međutim, kako se očekuje da će recesija u „starim“ članicama EU biti manja, to će se produbiti jaz između novih i starih članica što neće doprineti socijalnoj koheziji.
Uravnoteženiji rast imaće baltičke države, Albanija i Makedonija gde je domaća tražnja u proseku nešto snažnija. Konačno, ekonomije Rusije, Kazahstana i Ukrajine su prvenstveno vođene privatnom potrošnjom, podstaknute delom brzom kreditnom ekspanzijom. Međutim, u Rusiji je ekonomski rast primetno usporen ( ispod 2% u 2013 ) na račun stagnacije domaćih investicija. Usporavanje u Rusiji je takođe imalo uticaja na susednu Ukrajinu, mada su i drugi faktori kao što su niske cene na tržištu čelika i nedavne ruske politički motivisane trgovinske sankcije odigrale ulogu u tome.
Slaba domaća potražnja i nedavno smanjenje regulisanih cena u nizu CESEE zemalja su ublažili inflatorne pritiske, a te zemlje koje su i dalje zadržale bar neki stepen autonomije monetarne politike – Poljska, Mađarska, Rumunija, Srbija, Albanija, Rusija i Ukrajina – su smanjile referentne kamatne stope kao odgovor na takvo stanje stvari. Međutim, u Srbiji i Ukrajini obim smanjenja kamatnih stopa je ograničen zbog zabrinutosti oko stabilnosti deviznog kursa. U drugim slučajevima, efikasnost monetarnog labavljenja je upitna s obzirom da monetarni transmisioni mehanizam ostaje u velikoj meri oslabljen, kako zbog primene Bazel – 3 standarda tako i zbog oklevanja banaka da odobravaju kredite. Pored toga, čak i opadajuće kamatne stope ne moraju nužno izazvati dodatnu kreditnu potražnju s obzirom na produženu neizvesnost – kao što je bio slučaj godinama u Češkoj Republici, uprkos njenoj vrlo labavoj monetarnoj politici. Konačno, malo je verovatno da će monetarna relaksacija u Rusiji imati uticaja na srtrukturne slabosti koje stoje iza nedavne stagnacije investicija i usporavanja rasta BDP-a. Rešavanje ovih slabosti će zahtevati odlučne institucionalne reforme u cilju ekonomske diversifikacije i političke modernizacije – od kojih nijedno trenutno nije na vidiku.
Za razliku od monetarne politike, fiskalna politika u CESEE regionu i dalje je prilično restriktivna, iako je u Poljskoj , Bugarskoj i Rumuniji kurs štednje donekle omekšao. Takođe, u Češkoj , gde je javni dug na prilično niskom nivou i posebno jeftin za finansiranje, nova vlada će se verovatno suzdržatih od prethodnih loše zamišljenih mera štednje.
S druge strane , fiskalna konsolidacija je visoko na dnevnom redu vlada u Srbiji i Albaniji (u oba slučaja motivisanih visokim učešćem javnog duga koji se približava 70% BDP ), kao i u krizom razorenoj Sloveniji. Takođe, Rusija nastavlja da se drži svoje politike uravnoteženog budžeta kroz obuzdavanje javne potrošnje – uprkos zanemarljivom javnom dugu zemlje i raspoloživim fiskalnim rezervama u obliku suverenih investicionih fondova.
Glavni rizici koji će imati uticaja na kratkoročne prognoze za zemlje CESEE proističu iz globalnih ekonomskih dešavanja, posebno onih u EU i SAD. Na primer, napuštanje programa kvantitativnog popuštanja u SAD može dovesti do pucanja berzanskih mehura koji su rasli u poslednjih nekoliko godina, i izazvali rast cena akcija koji nije podržan odgovarajućim dešavanjima u realnoj ekonomiji . Ukoliko se ovaj scenario materijalizuje, svaki ekonomski oporavak u zoni evra će gotovo sigurno zastati, sa negativnim reperkusijama na CESEE region.