Rast vrednosti američkih obveznica i drugih hartija od vrednosti na američkim berzama podigla je i cene nekretnina a zajedno sa tim i svest o mogućnosti formiranja novog mehura na finansijskim tržištima. Posle nobelovca Roberta Šilera, na ovo upozorava i Oksford ekonomiks.
Naime, brigu zadaje brz rast vrednosti S&P 500 indeksa u ovoj godini od 27%, zatim rast cena nekretnina od 12% i stambenih nekretnina od 11%, a spred između prinosa na “džank” korporativne obveznice i 10-godišnjih američkih obveznica je opao za preko 100 poena. Sve ovo u kombinaciji sa sporim oporavkom privrede (1,7% ove godine i najavljenih 2,6% u 2014.) izaziva zabrinutost da su finansijska tržišta u SAD precenjena. Glavni argument ekonomista za ovu tvrdnju je da je kvanitativno popuštanje preplavilo sistem novcem nerealno podižući cene hartija od vrednosti.
Za merenje berzanskog mehura najčešće se koristi Racio cena i zarada koji poredi trenutne cene akcija sa očekivanim zaradama u narednih godinu dana. Ako se meri ovom metodom izgleda da cene akcija nisu mnogo precenjene. Međutim, postavlja se pitanje da li je realno očekivati da će zarade firmi iz S&P 500 indeksa naredne godine porasti za 10% jer izgleda da su one već sada previše visoke. Zato se umesto Racia cena i zarada koristi alternativni način merenja Šilerov racio cena i zarada koji predviđa rast zarada koristeći njihov 10-godišnji prosek. Po ovim merilima, akcije su preskupe a korporativni profiti su rekordni. Međutim to ne znači da SAD u skorijoj budućnosti očekuje pucanje berzanskog mehura, jer je situacija u ovom pogledu bila još gora između 1998. i 2000. međutim ni tada se nije desio oštar pad.
Za razliku od berzi, tržište nekretnina nije dostiglo pretkrizne nivoe – iako je u ovoj godini poraslo za 13% ono je za 22% niže nego u 2006. godini. Rast cena nekretnina ovaj put nije imao veze sa hipotekarnim pozajmicama, i zbog toga se ne očekuje pucanje mehura na ovom tržištu.
Dakle, iz gore navedenog vidimo da su trenutno možda precenjene akcije i korporativne obveznice, ali da je vrednost jednog dela finansijskih tržišta i dalje realna.
Sigurno je da je ove godine u SAD porasla vrednost njenih akcija, uz pomoć FED-ove politike kvantitativnog popuštanja. Ako dođe do smanjenja ovih finansijskih olakšica u kombinaciji sa skromnim privrednim rastom i nerealnim očekivanjima, finansijska tržišta će početi da padaju. Ako se ovo desi brzo, i rizici za američku ekonomiju će biti veći. Naime, oni bi se prvo mogli odraziti na pad potrošnje, međutim s obzirom na kretanja na tržištu nekretnina, ovo nije najverovatniji scenario, zaključuju iz Oksford Ekonomiksa.