Cilj koji je postavila Evropska komisija, da se učešće industrijske proizvodnje u Evropskoj uniji poveća sa 16% na 20% do 2020, je preambiciozan i neće moći da bude dosegnut u skoroj budućnosti ali šalje dobar signal da je jačanje industrije važno za napredak Evrope, smatraju analitičari Dojče banke.
U danas objavljenom izveštaju analitičari konstatuju da je udeo industrijskog sektora u bruto dodatoj vrednosti smanjen u praktično svim zapadnoevropskim zemljama od 2000 . Jedini izuzetak je Nemačka , gde je ovaj odnos ostao manje-više nepromenjen. Unutar EU međutim postoje velike razlike: dok su Češka (sa udelom industrije od 24,7 % ) , Irska ( 23,3 % ) , Mađarska ( 22,7 % ) i Nemačka ( 22,4 % ) uspele da održe široku industrijsku bazu, proizvodnja trenutno čini samo oko 10 % ukupne ekonomske aktivnosti u Grčkoj , Francuskoj i Velikoj Britaniji.
Iako se opadajući značaj industrije može objasniti jačanjem sektora usluga , u nekim zemljama ovaj trend može se pripisati pogoršanju njihove međunarodne konkurentnosti . Dok su Nemačka i skandinavske zemlje, na primer, i dalje veoma konkurentne, druge EU zemlje zaostaju. Ovo se odnosi na oba faktora u vezi cena i efikasnost institucija, finansijskih tržišta, tržišta proizvoda i tržišta rada.
Budući da je za industrije koje su preživele potrebni drugačiji uslovi poslovanja od nekadašnjih nema mnogo smisla pokušavati da se ponove određeni industrijski modeli, smatraju analitičari.
Umesto fokusiranja na kreiranje specifičnih mera za industriju, postizanje reindustrijalizacije zahteva stvaranje podsticajnih uslove za kompanije – i iz industrije i iz sektora usluga – da bi se obezbedili uslovi da se oni takmiče protiv ne- evropskih rivala.
Ovakve mere iziskuju ulaganja u obrazovanje , istraživanja i infrastrukturu , kao i stvaranje pristupačne investicione klime energije I dobro osmišljene regulative, smatraju analitičari Dojče Bank.