Na početku godine Oxford Economics (OE) scenario predviđao je osnaživanje svetskog ekonomskog oporavka kako se 2013. bude bližila kraju, najpre zahvaljući ubrzavanju rasta u SAD i porastu svetske robne razmene, ali i pozitivnim trendovima na tržištima u razvoju. Međutim, ova tri faktora nisu doprinela kako se očekivalo i rast je ostao na „staklenim nogama“: Indija i Brazil su najviše razočarali, a obim svetske trgovine zabeležio je drugu slabu godinu zaredom. Čak i SAD i evrozona su beležili rezultate ispod očekivanih. Evo novih mogućih scenarija OE za narednu godinu:
1. Ipak ima razloga za optimizam, pre svega zbog vraćanja poverenja investitora na razvijenim tržištima poput Japana i Velike Britanije, gde se beleži godišnji rast BDP od 3%, a i Kina pokazuje znake skromnog ubrzanja. SAD stabilno rastu. Stoga scenario o rastu globalnog BDP od 2,8% u 2014. (naprema 2,1% u ovoj godini) može biti ostvaren, i to sa 50% šanse, piše u novom izveštaju Oxford Economics globalnih scenarija.
2. OE predviđa da će FED početi sa smanjivanjem QE stimulusa u martu dogodine, što bi moglo da dovede do povlačenja dela stranog kapitala iz ekonomija u razvoju, pogotovo iz fragilnih ekonomija u razvoju kao što su Brazil, Indija ili Turska, uz jaku depresijaciju kamatnih stopa u tim zemljama i pad poverenja investitora. U tom slučaju BDP u tim zemljama će u naredne dve godine oštro usporiti. Ovaj scenario predviđa i dalji slom tržišta nekretnina u Kini. Usled značajnog usporavanja ekonomija i razvoju, pate i razvijene ekonomije, a globalni BDP pada na 2,4% i 1,8% u 2014. i 2015. Verovatnoća ostvarivanja ovog scenarija procenjuje se na tek 10%.
3. Deflacija u Evrozoni, ukoliko do nje dođe, mogla bi da traje i do 2018. Uz slabi rast, ovo bi imalo razarujući efekat jer bi državni dugovi već prezaduženih evropskih zemalja prešli kritični nivo. Od zemalja sa „periferije“ evrozone Grčka bi (opet) pretrpela najviše štete i bila izbačena iz zone evra, dok bi od razvijenih ekonomija najveću štetu doživela Francuska. Verovatnoća za ovaj scenario u 2014. prema OE iznosi 10%.
4. Potrošači u SAD, usled nesigurnosti regulatora da vode monetarnu i fiskalnu politiku, „napokon“ gube poverenje i potražnja opada, što bi se iz najmoćnije ekonomija na svetu brzo odrazilo i na ostale države. BDP u SAD bi pao na 1,5% i 1,3% u naredne dve godine, a evrozona bi pala natrag u recesiju usled čega bi možda u njoj istovremeno otpočeo i scenario 3. Globalni ekonomski rast bi usporio na 1,7% a eventualni skok zahvaljujući stimulativnim ekonomijama u pojedinim ekonomijama u razvoju mogao bi da se desi tek oko 2018. Verovatnoća: 10%.
5. Ekonomija SAD bi mogla da iznenadi većim ubrzanjem u 2014, a čak i mere štednje u EU mogle bi da dovedu do sigurnijeg oporavka u „periferiji“ Unije. U tom slučaju, najčešće predviđani rast pokazao bi se nedovoljnim: svetska ekonomija porasla bi za više od 4% u 2014. Verovatnoća za ovaj scenario prema Oxford Economics iznosi 15%.
Izvor: Oxford Economics