Veliki broj poslodavaca pokušava da radnim ugovorima obori najamninu. To može voditi ozbiljnoj podeli na tržištu rada: na kraju dolazi do opšteg pada najamnina. U pogledu zakonske regulacije, ovde politika bespomoćno zaostaje.
Ponekad se visina prihoda može prepoznati već prema radnom odelu. Na primer, u supermarketu: zaposleni, koji razvrstavaju robu po regalima i pri tom nose jaknu sa imenom samog supermarketa, kao što su Rewe ili Edeka, zarađuju najčešće oko 11 eura po satu. Kolege koje stoje malo dalje kod regala i nose jaknu sa logom eksterne firme, dobijaju nešto malo više od polovine tog iznosa, oko 6 eura po satu.
Ista vrsta rada, ali manje novca – ovo čarobno obaranje nadnica je moguće kroz takozvane radne ugovore, koji od pre nekog vremena postaju sve popularniji medu poslodavcima. Na primer, osoblje zaduženo za popunjavanje regala se ne angažuje direktno od strane supermarketa, vec od strane podizvođača. Ove eksterne firme sklapaju ugovore sa supermarketima o popunjavanju regala. I klanice i lanci drogerija sve češće angažuju svoje zaposlene preko eksternih firmi i radnih ugovora.
Razlog: radnici zapošljavani preko posredničkih agencija, koji su ranije bili vrlo rado angažovani od strane poslodavaca, postali su u međuvremenu skupi za njih. Od početka 2012. godine je na snazi uredba o minimalnoj nadnici za radnike angažovane preko posredničkih agencija, koja iznosi 8,19 eura na zapadu t.j. 7,50 eura na istoku Nemačke. Osim toga, ovi radnici mogu biti angažovani samo na određeno vreme (ne bi li se tako onemogućila potpuna zamena redovno zaposlene radne snage radnicima angažovanim preko posredničkih agencija – prim.prev.). Stručnjaci za pitanja rada i zapošljavanja se još uvek spore gde se tačno nalazi ta granica, ali u svakom slucaju, preduzeća više ne smeju da dugoročno angažuju ovu vrstu radne snage.
Jedinstvenost sa raspoloženim sindikatima
Osim toga, u okviru pogađanja oko tarifa za ovu vrstu radnika (nem. Leiharbeiter) poslodavci su ostali bez jednog vrlo ugodnog sparing partnera. Naime, demohrišcanski sindikat CGZP je sa poslodavcima godinama sklapao (za poslodavce) vrlo povoljne tarifne sporazume, zbog čega je Savezni sud za pitanja rada ovom sindikatu oduzeo pravo da pregovara o tarifama. Od tog vremena sa poslodavcima o tarifama pregovaraju popuštanju manje skloni sindikati. Zbog toga su mnogi poslodavci izgubili volju da angažuju ovakvu vrstu radne snage.
Radni ugovori predstavljaju dobrodošao put za izlazak iz ove situacije. U njima ne postoji odredba o minimalnoj nadnici, a osim toga tu je još jedan raspoloženi demohrišćanski sindikat: DHV, koji je ranije predstavljao deo sindikata CGZP. Sa udruženjem poslodavaca »Instore und Logistik Services« ovaj sindikat je sklopio tarifni ugovor, kojim je predviđen minimalac od 6,63 eura na Zapadu i 6,12 na Istoku.
To svakako nije u interesu zaposlenih. »Da se pretpostaviti da u članstvu DHV-a nema radnika zaduženih za popunjavanje regala, koji bi onda odobrili ovoj organizaciji da za njih izdejstvuje minimalac od šest eura«, kaže Peter Šuren (Schüren), profesor radnog prava na univerzitetu u Minsteru.
Obaranje najamnina na račun radnih mesta sa punim radnim vremenom
Tako je na dnu tržišta rada nastala nova niša sa ekstremno niskim najamninama. To nije problem samo za zaposlene pri eksternim firmama-podizvođačima, koji za 6 eura po satnici moraju popunjavati regale ili seci meso. Podela tržišta rada na redovno zaposlene, zaposlene preko agencija za posredovanje (koji rade za minimalac) i radnu snagu angažovanu preko radnih ugovora, koja radi za nadnice manje od minimalnih, nanosi štetu svim zaposlenima. Redovno zaposleni takode vrlo teško mogu izdejstvovati bilo kakvo povecanje nadnica, kada njihovi šefovi za deo radne snage placaju znatno manje. »Oni se moraju pribojavati da ce biti zamenjeni radnom snagom angažovanom preko agencija ili preko radnih ugovora«, navodi profesor radnog prava iz Bremena Vofgang Dojbler (Wolfgang Däubler). »Jeftina konkurencija se nalazi pred vratima i ako se ova vrata ne drže zatvorenim putem stroge regulacije, ona ulazi u polje rada i to za posledicu ima smanjenje broja redovnih radnih mesta«. I politicarka iz partije Zelenih, Beate Miler-Gemeke (Beate Müller-Gemmeke) strahuje, da ce se »zaposleni podeliti«.
Zeleni i Levica želeli su da ovaj problem bude zakonski regulisan još u toku proteklog leta, ali je njihova zakonska inicijativa propala. Sada, u izbornoj godini, ova tema ima vecu težinu. SPD je upravo predstavio jedan predlog zakona, kojim bi se trebala suzbiti zloupotreba radnih ugovora. I Levica je odmah istupila sa slicnim predlogom. Cak i ministarstvo rada Ursule fon den Lejen (von den Leyen) namerava da na jednom simpozijumu sa sindikatima, poslodavcima i ekspertima analizira ovu temu. »Tu vidimo potrebu delovanja«, kaže jedna glasnogovornica ministarstva.
Mere koje predlaže SPD lako mogu biti zaobidene
Politicke partije su do sada ipak zaostajale za dovitljivim poslodavcima. To pokazuje i predlog zakona SPD-a. Drugovipredlažu uvodenje sedam kriterijuma, pomocu kojih sudovi za radne sporove mogu jednostavnije prepoznati zloupotrebu radnih ugovora. Prilikom sklapanja jednog pravog radnog ugovora, podizvodaci moraju preuzeti kompletnu organizaciju rada, što podrazumeva i prisustvo poslovoda iz firme-podizvodaca na licu mesta. Ako jedna firma jednostavno pošalje svoju radnu snagu u supermarket, a onda poslovoda supermarketa odreduje ko koji regal i kada treba da popuni, onda nije rec o radnom ugovoru, vec o jednoj vrsti posrednickog angažmana, za koju mora biti isplacena minimalna najamnina. Upravo ovu granicu SPD želi da ucini jasnijom.
»Ovim merama se profesionalci u ovim branšama ne mogu zaustaviti«, kaže Volfgang Dojbler. »Oni mogu sve tako organizovati, da se nikakva zloupotreba ne može sudski dokazati«. Dovoljno bi bilo da eksterna firma pošalje svoju radnu snagu i sa njima jednog poslovodu. »Onda taj poslovoda dobije od poslovodstva supermarketa uputstva o tome koje zadatke treba obaviti i jednostavno prosledi ta uputstva dalje zaposlenima na popunjavanju regala«.
Minimalac kao lek
»Postoji velika odlucnost za nalaženjem rupa u zakonskoj regulativi«, jasno kaže predstavnica Zelenih Beate Miler-Gemeke. Na kraju ce to biti jedna utakmica izmedu dampinga najamnina i zakonske regulacije.
Iz tog razloga i strucnjak za radno pravo Peter Šuren ne drži mnogo do SPD-ovog predloga. »Taj je predlog napravljen na brzinu i na kljucnim mestima pruža vrlo malo«. Umesto beskorisnih pomoci za razgranicavanje razlicitih vrsta rada, trebalo bi se bolje zabaviti suštinom problema: »radna snaga je u mnogim branšama ekstremno loše placena«, kaže Šuren.
Pri tome mogu pomoci, na primer, uvodenje jedne opšte važece minimalne najamnine ili strožija kontrola sindikata koji obaraju nadnice, kao što je spomenuti DHV. I kelnski strucnjak za radno pravo Ulrih Prajs (Ulrich Preis) zahteva jedno sveobuhvatno rešenje. »Dobro stanje na nemackom tržištu rada je dobrim delom zasnovano na velikom prekarnom sektoru«, navodi. »Politika bi se morala u osnovi zapitati: da li je rad po bilo koju cenu zaista uvek bolji od nezaposlenosti?«
Lenz Jacobsen, Maite Buhse
Preuzeto sa sidikalizam.org