Proizvođači su danas u Srbiji „u modi“. Političari, ekonomisti, obični građani – svi imaju svoje mišljenje o tome kako preko proizvodnje revitalizovati industriju. Naši sagovornici, koji posluju u uspešnim preduzećima srednje veličine, nemaju mnogo vremena za ćaskanje o „opštim mestima“. Mada rade u različitim industrijama, njihova iskustva kako opstati u nezahvalnom poslovnom ambijentu su slična, kao i problemi i predlozi kakva podrška im je potrebna.
Ekonomisti Miroslavu Zdravkoviću dosadila je žalopojka da se u Srbiji ništa ne proizvodi. „Nije istina“, napisao je na svom portalu makroekonomija.org, „ovde se proizvodi svašta, samo nema sistemskog pristupa u privlačenju investicija u proizvodnju, niti u radu na plasmanu domaće robe u inostranstvu“. I zaista, od proizvodnje uglja preko igala i sapuna do nameštaja – u našoj zemlji se pravi mnogo toga, ali malo ko ima poslovne rezultate koji ga svrstavaju u uspešnog proizvođača.
Automobilska industrija je, recimo, zaslužna za dvocifrene stope rasta proizvodnje i izvoza u ovoj godini, sa izvozom koji vredi 1,23 milijarde evra. Ova industrija je, prema podacima ministarstva trgovine, jedina u kojoj zaposlenost raste – u ovoj godini zapošljava 10% više radnika nego u 2012. godini, pa u njoj radi oko 30 hiljada ljudi. Mada FIAT vuče ceo sektor, u njemu posluju i domaće firme koje su se izborile za svoje mesto u jednoj od najkonkurentnijih branši.
Na pitanje koliko su domaća preduzeća spremna za tako veliki zalogaj kao što je saradnja sa velikim sistemima poput FIATA, direktor Automobilskog klastera Srbija Igor Vijatov nabraja više uspešnih primera: „Na prvom mestu bih naveo kompaniju Gomma Line iz Kragujevca. Ona je od male firme za četiri-pet godina pametnom strategijom izrasla u kompaniju koja danas snabdeva FIAT u Kragujevcu i ima ozbiljne najave za proizvodnju delova za Reno, VW ili Behr. Kompanija TPV Šumadija takođe radi za FIAT, ali proizvodi i delove koji se prodaju širom evropskog tržišta. Uspešni primeri su i Livnica Kikinda AD, Knot Autoflex i Zastava Inpro.”
Vijatov dodaje da u našoj zemlji posluje i određen broj kompanija koje su na prekretnici: imaju mogućnost da postanu deo snabdevačkog lanaca za velike fabrike automobila radeći za tržište rezervnih delova, ili da razmotre poptpunu reorganizaciju i potraže nove tržišne niše van automobilske industrije, gde bi više došla do izražaja njihova konkurentnost. Naime, kako objašnjava naš sagovornik, automobilska industrija je previše zahtevna da bi se neko tek tako „ušetao“ u branšu. „Kompanije koje žele da ostanu i opstanu u proizvodnji delova za automobile moraju biti finansijski stabilne, da prihvate i implementiraju zahteve koje nameće savremena autoindustrija, kao i da vode računa o energetskoj efikasnosti i zaštiti životne sredine.“
Voda kao budućnost
Upravo je zaštita životne sredine delatnost u kojoj i dalje preovlađuju strane kompanije. LAD Group je, međutim, domaća firma koja se još od osnivanja 2003. specijalizovala za projektovanje i izgradnju sistema za vodosnabdevanje i preradu otpadnih voda, a uz to je i vlasnik fabrike za proizvodnju mineralne vode Duboka. Vlasnik i generalni direktor LAD Group Miloš Marković za B&F kaže da je od samog osnivanja kompanije bilo jasno da su se opredelili za sektor budućnosti: „Zemlje Evropske unije već decenijama razvijaju sisteme za preradu otpadnih voda i savremene sisteme za vodosnabdevanje, tako da je bilo neminovno da se ova oblast razvija i u Srbiji.“
Zato je, po Markovićevom mišljenju, za uspeh ključna kombinacija višedecenijskog iskustva inostranih partnera i stručnosti domaćih inženjera. Upravo takav pristup je obezbedio ozbiljne poslove za LAD Group, koja je orijentisana na projekte koje finansiraju kredibilne institucije poput Svetske banke i Evropske Unije. To se pokazalo kao izuzetno uspešan model o čemu, ističe Marković, svedoče i aktuelni projekti: „Kompanija trenutno u konzorcijumu sa KP RIA iz Češke realizuje projekat izgradnje sistema za preradu otpadnih voda u okviru Termoelektrane Nikola Tesla B. Takođe, u toku su pripremni radovi na izgradnji linije u okviru postrojenja za otpadne vode grada Vrbasa, kao i pripremni radovi na izgradnji celokupnog sistema za preradu otpadnih voda grada Mostara. Kompanija je u završnoj fazi izgradnje i rekonstrukcije sistema za vodosnabdevanje Rasinskog okruga u Kruševcu.“
Međutim, ni partneri ni reference ne spašavaju LAD Group uobičajenih iskušenja domaćeg poslovnig ambijenta. „Ceo privredni sektor se suočava sa brojnim problemima, koji ne zaobilaze ni nas“, kaže Marković. „Sredstva finansiranja su preskupa, država nema dovoljno novca da uposli kompanije, ali mi smo angažovani na projektima koji se u najvećoj meri finansiraju iz izvora koji nam omogućavaju stabilnost i razvoj. Sa druge strane, nadamo se da su pred Srbijom prosperitetnije godine, u kojima će država moći da finansira značajne projekte poput sistema za otpadne vode najvećih gradova u zemlji i da će od toga i građani i privreda imati direktne koristi.“
Savremeni mlinari
Primer kompanije Makovica iz Mladenovca, koje je osnovana još 1950. godine kao uslužno mlinsko preduzeće, pokazuje kako je moguće kroz niz oraganizacionih transformacija i tehnoloških promena zadržati vodeću poziciju na tržištu. Ako ubrzamo snimak kroz nekoliko spajanja i pripajanja, 1972. Makovicu zatičemo u sastavu PKB-a, odakle izlazi 1990. i otada samostalno posluje, da bi se 2007. transformisala u akcionarsko društvo koje danas zapošljava 300 radnika. Tajna Makovice svakako ne leži u agresivnoj reklami, pošto malo ko van Kolubarskog regiona zna za firmu po njenom imenu, ali su zato poznati njeni mnogobrojni proizvodi: čak 25 vrsta osnovnog i specijalnog hleba, 70 vrsta peciva, 30 vrsta smrznutog testa kao i sve vrste brašna različite gramaže. Širok izbor proizvoda i osavremenjavanje asortimana su ono što, po mišljenju Dušanke Nikolić iz pravne službe, Makovicu izdvaja od konkurencije u mlinsko-pekarskoj industriji, kao i unapređenje tehnoloških kapaciteta, a preduzeće poseduje i sertifikate HACCP i ISO 22000 kao garanciju za kvalitet i bezbednost svojih proizvoda.
Pored pekare, silosa i mlinova, Makovica ima i proizvodnju stočne hrane. Međutim, čak ni tako široko postavljena ponuda ne garantuje potpuno miran san. „Imajući u vidu ekonomsku situaciju u zemlji, zadovoljni smo razultatima, ali uvek može bolje,“ kaže naša sagovornica Ona, međutim, ističe da bi proizvođačima značajno olakšalo poslovanje kada bi država, umesto glomaznih birokratkih procedura, obezbedila podsticajniji poslovni ambijent za preduzetnike i privredu uopšte, posebno u segmentu koji bi olakšao stabilnost finanisjkog poslovanja firmi i efikasniju naplatu njihovih potraživanja.
Milica Rilak
Biznis & finansije 102/103, decembar 2013/januar 2014