Emisija ugljen-dioksida i drugih gasova staklene bašte koji zagrevaju planetu raste dvaput brže u prvoj deceniji 21. veka nego tokom prethodne tri decenije, prenosi britanski Gardijan. Gasovi uzročnici ‘staklene bašte’ u Kini i drugim rastućim ekonomijama nastaju usled povećanja proizvodnje roba koje se, potom, kupuju i koriste u SAD i Evropi.
Najbogatije zemlje sveta sve intenzivnije autsorsuju (izmeštaju) svoje zagađenje ugljenikom u Kinu i druge rastuće ekonomije, navodi se u nacrtu izveštaja UN. Autsorsing CO2 emisije dolazi u obliku elektronskih uređaja kao što su smart telefoni, jeftine odeća i druge robe proizvedene u Kini i ostalim brzorastućim zemljama, iako se ti proizvodi kupuju i upotrebljavaju u SAD i Evropi.
Britanski dnevnik Gardijan došao je do Nacrta najnovijeg izveštaja iz Međuvladinog panela o klimatskim promenama, u kome se navodi da emisija ugljen-dioksida i drugih gasova staklene bašte koji zagrevaju planetu raste dvaput brže u prvoj deceniji 21. veka nego tokom prethodne tri decenije zajedno. Veći deo tog rasta nastao je zbog sagorevanja uglja, kaže se u izveštaju. U ovom nacrtu se još dodaje i kako se velika količina tog uglja koristi kao gorivo u termocentralama Kine i drugih rastućih ekonomija koje proizvode robu za američke i evropske potrošače.
Po podacima iz ovog nacrta, od 2000-te naovamo, godišnje emisije ugljen-dioksida za Kinu i druge rastuće ekonomije više su nego udvostručene – na skoro 14 gigatona godišnje. Međutim, svake godine, oko dve gigatone CO2 u rastućim zemljama nastaje proizvodnjom artikala koji se potom izvoze u zemlje razvijenog zapada. Ovakva slika je i u drugim rastućim ekonomijama koje, uz Kinu, proizvode robu za izvoz. „Rastući udeo emisije CO2 nastalog sagorevanjem fosilnih goriva u zemljama brzog razvoja potiče od proizvodnje dobara i usluga namenjenih izvozu, posebno u zemlje koje imaju viši srednji i visoki dohodak po stanovniku“, kaže se u izveštaju.
Ostale zemlje sa srednjim prihodom, ili pak manjim izvozom, iskusile su postepeniji i ne tako nagli porast emisije CO2 . Za najsiromašnije zemlje na svetu, međutim, kvote za emisije ugljenika zacrtane su i nepromenjene još od 1990.
Fabrike u Kini i drugim rastućim ekonomijama sada prave više zagađenja ugljen-dioksidom od američke i evropske industrije zajedno. „Rastući je udeo globalnih emisija CO2 u fabrikama koje proizvode robu kojom se trguje preko svih međunarodnih granica“, kaže se u nacrtu. Novonastala elita i bogati iz zemalja poput Kine, Indije i Brazila daleko više lete avionom, kupujući daleko više automobila – ovako se, ali i na druge načine, podstiče potrošnja koja dovodi do klimatskih promena.
(foto: Der Spiegel)
Ipak, njihova emisija ovih gasova je i dalje ispod onih u Americi i Evropi – jaz koji Kina i Indija redovno navode u klimatskim pregovorima u kojima se na njih vrši pritisak da smanje emisiju „greenhouse“ gasova. Pored toga, veliki i rastući udeo CO2 zagađenja pripisanog Kini i brzorastućim zemljama nastao je proizvodnjom robe koja završava u Americi i Evropi.
Outsourcing (izmeštanje) ovih emisija od strane Zapada potkopava nastojanja da se proceni celokupna globalna emisija CO2 – nastojanja koja se, obično sprovode na nacionalnom nivou. Ovi napori u pravcu kompletne procene više nisu validni, kažu analitičari. „Ako samo gledamo naše nacionalne kvote za emisije CO2 kako bismo razumeli trendove u otopljavanju, onda, jednostavno, nemamo potpunu sliku naših (nacionalnih) uticaja na klimu“, rekla je Sintija Kamis, stručnjak za kvote „greenhouse“ gasova u Institutu za svetske resurse. „Moramo shvatiti i puni životni ciklus svih roba i usluga koje se kupuju i prodaju.“
Trenutno je sve zahuktalija debata o tome kako podeliti i dodeliti odgovornost za emisije CO2 koje nastaju proizvodnjom robe napravljene u jednoj zemlji, ali koje su – na kraju ovog životnog ciklusa proizvoda – namenjene drugim zemljama. „I potrošači koji uvoze ovu robu imaju neku odgovornost za one proizvode koji se prave izvan naših granica (razvijenih zemalja)“, rekla je Kamisova.
Stranica br. 29 ovog nacrta predstavlja rezime kreatora ove politike i datira od 17. decembra. Preuređena verzija bi trebalo da bude objavljena u Nemačkoj, u aprilu.
Ovo je treći u seriji IPCC izveštaja kojima se razmatraju izgledi za rešenje problema i sumira stanje klimatske krize počev od 2007. Prvi deo objavljen je u septembru. Male su šanse da se opasne klimatske promene izbegnu – posebno ako se duboki i neizbežni rezovi u emisiji gasova staklene bašte odlože za period nakon 2030 godine.
U izveštaju se navodi da su temperature, od osvita industrijske ere do danas, već porasle za 0.8C.
Ako se duboki rezovi u emisiji ovih gasova ne budu sprovodili što hitnije, i to rezovi do 70 % od trenutnog nivoa u periodu do 2050 (što je skoro četvorostruko više od obnovljivih izvora energije) – vlade i političari mogli bi se suočiti s eksperimentalnim tehnologijama za isisavanje ugljen-dioksida iz vazduha kako bi se izbeglo opasno zagrevanje, navodi se u Izveštaju.
Ovde možete odigrati vašu CO2 video-simulaciju
(M.L.)