Prema nalazima IPCC koji su procurili a do kojih je došao londonski Gardijan, emisije ugljen-dioksida su i dalje u porastu pa je potrebna što hitnija akcija kako bi se izbegle najgore posledice.
Odlaganje akcije sprečavanja globalnog zagrevanja samo će povećati troškove i smanjiti mogućnosti za rešavanje najgorih klimatskih ishoda, navodi se u nacrtu izveštaja eksperata UN.
U završnom nacrtu izveštaja Međuvladinog panela o klimatskim promenama se kaže da će globalno zagrevanje nastaviti da se povećava, ako se svetska industrija ne bude što pre prebacila na čiste energije i smanjene emisije CO2.
U procureloj verziji koja kruži medijima i novinskim agencijama kaže se da su, uprkos nacionalnih politika i međunarodnih napora, emisije ugljen-dioksida i drugih gasova staklene bašte koji zagrevaju planetu u proseku porasle za 2,2 % na godišnjem nivou između 2000. i 2010, u poređenju sa prosečnih 1,3% godišnje u periodu između 1970. i 2000-te.
Dva glavna pokretača zagrevanja su nagli porast privrednog rasta i stabilan rast svetske populacije, navodi se u izveštaju. Najveći doprinos globalnim emisijama ugljen-dioksida događa se usled sagorevanja nafte i uglja, a u nacrtu izveštaja se izražava očekivanje da će udeo fosilnih goriva u povećanju emisije CO2 rasti. Ako se ne ulože „konkretni napori“ za smanjenje emisije ugljen-dioksida, upozoravaju stručnjaci, povećana efikasnost i očuvanje sredine biće nedovoljni za sprečavanje najgorih ishoda.
Eksperti još dodaju i da, povećanjem potražnje za energijom kao i usled sve intenzivnijeg korišćenja uglja za proizvodnju električne energije, projektovane emisije iz sektora fosilnih goriva će se u budućnosti udvostručiti ili čak utrostručiti – u periodu od 2010. do 2050. – osim ako se ne uvedu i poboljšaju načini proizvodnje i iskorišćavanja čistih vidova energije, i ako se konkretna primena ovih mera ne bude „značajno ubrzala“.
Međunarodni pregovarači su se na UN konferenciji o klimatskim promenama u Kopenhagenu 2009. dogovorili da se globalno zagrevanje u ovom stoleću ne sme povećati za više od 2°C, kako bi se izbegle najteže posledice klimatskih promena.
Naučnici kažu da ovaj cilj zahteva da atmosferska koncentracija ugljen-dioksida, glavnog gasa koji podstiče efekat staklene bašte, ostane ispod 530 delova ugljen dioksida na milion (PPM). Ovaj nivo je nedavno premašio 400 ppm.
U izveštaju se navodi da bi većina scenarija za održavanje nivoa CO2 ispod 530 ppm tokom 21. veka zahtevalo smanjenje emisije gasova staklene bašte za 40-70 % od očekivanog nivoa u periodu od 2010. do 2050. Stručnjaci pozivaju na nove obrasce za investicije (koji bi u cenu uključivali i troškove ulaganja u čiste energije, sanaciju itd), uz transformisanje sadašnje svetske ekonomije u formu čistije, tzv. ‘niskougljenične’ industrije.
Trenutno, globalna ulaganja u energetski sistem iznose oko 1.2 triliona dolara na godišnjem nivou. Stručnjaci procenjuju da, u cilju stabilizacije atmosferskih koncentracija ugljen-dioksida između 430 i 530ppm, ulaganja u eksploataciju fosilnih goriva moraju da se smanje za 30 milijardi dolara godišnje između 2010. i 2029, dok bi godišnja ulaganja u ne-ugljenične izvore energije morala da porastu za 147 milijardi.
U izveštaju se tvrdi da se mnoge tehnologije zasnovane na obnovljivim izvorima energije pokazuju sve efikasnijima kao i da su sve ekonomičnije. Međutim, da bi ove tehnologije konkretno zaživele u svetskoj privredi, potrebna je podrška kao i povećanje njihovog udela na tržištu.
Gardijan (AP, Njujork)
(M.L.)