Grčka, koja je 1. januara ove godine preuzela predsedavanje nad EU, tvrdi da je u procesu oporavka i da će ove godine imati skroman rast od 0,6%. Nemački mediji međutim detaljno analiziraju situaciju u ovoj zemlji i izražavaju sumnje u ovu tvrdnju.
“Evropu trenutno predvodi zemlja koja je u proleće 2010. uvukla evropsku monetarnu uniju u najdublju krizu u njenoj istoriji, zemlja koju su od bankrota spasla dva ogromna paketa finansijske pomoći i kojoj će verovatno trebati dodatnih 1,5 do 2 milijardi evra ove godine i oko 10 milijardi naredne”, piše Špigl.
Naime, Grčka je nedvosmisleno učinila neki napredak u smanjivanju budžetskog deficita najviše kroz smanjenje javne potrošnje, odnosno rezanje penzija i zarada. Međutim, ona po pisanju Špigla, ostaje ono što je bila: zemlja bez efikasnog državnog aparata.
Tako na primer grčka birokratija nastavlja da guši ekonomiju. Dobar primer za ovo je pasterizovano mleko. Autori jedne OECD-ove studije su se zapitali zašto je mleko u grčkim supermarketima mnogo skuplje nego u drugim zemljama EU i kao krivca pronašli jednu predsedničku uredbu iz 1999. po kojoj sveže mleko sme da bude na rafovima svega 5 dana dok je taj rok u Uniji dvostruko veći. Kratak rok trajanja grčkom mleku podiže cenu a država se ovim, kao i mnogim drugim problemima, slabo bavi. Isti analitičari su se pitali i zašto mediteranski mornari izbegavaju prelepa grčka ostrva i došli su do zaključka da su krive previsoke lučke takse (koje su visoke zato što je zabranjeno otvarati luku u krugu od 8 km od već postojeće, čime se zapravo zabranjuje konkurencija).
Pošto su naišli na brojne probleme koji koče grčku ekonomiju autori pomenute studije su zaključili da bi ova zemlja trebalo da promeni 66 problematična propisa zbog čega bi mogla budžet dodatno svake godine popuniti sa 5,2 milijarde evra. Da podsetimo, to je mnogo više od pomoći namenjene Grčkoj za ovu godinu.
Među ovim propisima je, kao i kod nas, pojednostavljenje administrativnih procedura. I u Grčkoj potencijalni investitori nisu sigurni šta smeju da rade i kako da grade na zemljištima koja su kupili.
Međutim, od svega nabrojanog, za Evropsku komisiju najveći problem ostaje mentalitet grčkog društva i posebno političke elite. Poznato, zar ne?