Smanjen broj pčela tera evropske zemljoradnike da se sve više oslanjaju na divlje oprašivanje. Nova istraživanja potvrđuju da u više od polovine evropskih zemalja nema dovoljno pčela za oprašivanje useva.
Naučnici veruju da je nagli razvoj biogoriva izazvao i veliku potrebu za oprašivanjem. Ova nestašica se posebno oseća u Britaniji koja ima samo četvrtinu od potrebnog broja pčela. Naučnici veruju da divlji oprašivači (bumbari, sirfide) mogu da nadoknade ovaj nedostatak.
Studija je objavljena u časopisu Plos One.
Hrana za gorivo
Poslednjih godina je broj pčela u Velikoj Britaniji opao. Glavnim krivcima za ovaj gubitak se smatraju i pesticidi i bolest. Međutim, širom Evrope, broj kolonija pčela je porastao za sedam posto i to u periodu od 2005. do 2011. na teritoriji 41 države.
U isto vreme je skoro za trećinu porasla i površina na kojoj se gaje stočna hrana i industrijske biljke pogodne za dobijanje biogoriva, kao što su uljana repica, suncokret i soja.
“Uočen je i veliki porast u uzgajanju uljane repice u mnogim zemljama”, rekao je glavni autor dr Tom Briz, sa Riding Univerziteta.
“U Grčkoj je 2005. godine bilo samo nekoliko stotina hektara pod uljanom repicom, ali je od tada došlo do eksplozije u njenoj proizvodnji jer se za nju daju subvencije za biogoriva.”
Naučnici kažu da Evropi nedostaje skoro 13,4 miliona kolonija ili okvirno sedam milijardi pčela.
Istraživanje ukazuje na to da je dobar deo oprašivanja obavljaju bumbari, silfide i pčele samice. Velika Britanija je jedna od zemalja sa najvećim nedostatkom, samo Moldavija, čija je ekonomija 300 puta slabija od britanske, ima veći nedostatak pčela. Malo se zna o broju divljih vrsta koje mogu da oprašuju jer one nisu praćene u Britaniji. Istraživači veruju da oslanjanje na njih može smanjiti prinose i ugroziti britanske useve.
“Suočićemo se sa katastrofom u narednim godinama, ako ne reagujemo sada”. rekao je profesor Sajmon Pots sa Riding Univerziteta, koautor ovog naučnog rada.
“Divljim oprašivačima je potrebna veća zaštita. Oni su neopevani heroji sela, koji predstavljaju vitalnu kariku u ljudskom lancu ishrane i obavljaju besplatno posao, koji bi inače koštao britanske zemljoradnike oko 1,8 milijardi funti godišnje.
Britanska industrija jabuka posebno zavisi od oprašivača, kažu istraživači.
Divlja stvorenja godišnje dodaju 37 miliona funti na vrednost samo dve vrste britanskih jabuka, Gala i Koks. “Oprašivači ne samo da povećavaju broj, već i podižu kvalitet dobijenih jabuka. One su veće i voćari ih prodaju po višim cenama”, kaže Briz.
Rekao je i da bi industrija imala veliki problem u slučaju da se nešto desi ovim vrstama. “Jednostavno nemamo dovoljan broj pčela koje bi preuzele njihovu ulogu.”
Iako su preduzete mere za zaštitu pčela na nivou EU, tako što je uveden moratoriju na neonikotinoidne pesticide, istraživači ukazuju na to da ostali evropski zakoni pogoršavaju nedostatak oprašivača.
U okviru nove EU direktive o obnovljivim gorivima, 10 posto goriva za transport će morati da bude iz obnovljivih izvora do 2020., iako se još uvek pregovara o konačnom procentu.
Kakav god da bude postavljeni cilj, direktiva je već uticala na porast u proizvodnji uljane repice, soje i uljane palme. “Širom Evrope, sve više raste jaz između zakona o poljoprivredi i očuvanju okoline,” kaže profesor Pots. “Zemljoradnike podstiču da gaje uljarice, ali ne postoji zajednička strategija o tome kako da se pomogne insektima koji ih oprašuju.”
“Potrebna nam je odgovarajuća strategija u celoj Evropi za očuvanje divljih pčela i oprašivača koja bi obuhvatala očuvanje habitata, zakone o zemljoradnji i metode obrade zemlje, u suprotnom rizikujemo da nas zadese veliki finansijski gubici u sektoru zemljoradnje kao i potencijalna ozbiljna nestašica hrane.”
Izvor: Kontrapress