Nejednakost u društvu biće glavni izazov za buduće evropske lidere koji će, s ozbirom na očekivanje dalje slabosti evropske ekonomije, morati da se fokusiraju na “novi obrazac rasta” u čijem središtu će biti društvo a ne privredni rast. Novoj izvršnoj vlasti EU savetuje se da ulaže u građane, uključujući u zaštitu ranjivih grupa, i prilagođava javni sektor i vladine institucije potrebama 21. veka. Stručnjaci očekuju smanjenje razlika između evropskih zemalja na socijalnom planu ali i rast nejednakosti unutar članica. Ukazuje se i da ekonomski indikatori ne daju razloga za optimizam, pri čemu se izdvaja nezaposlenost, posebno mladih koji krizu uglavnom nisu iskoristili da unaprede veštine za tržište rada.
U izveštaju nezavisnog, neprofitnog istraživačkog instuta RAND Jurop (Europe), urađenom za račun EU, ukazuje se na pitanja koja će verovatno obeležiti ceo naredni zakonodavni mandat EU (2014-20.)
Istraživači su se koncentrisali na pet tema – rast nove srednje klase na globalnom nivou, povećanje i starenje populacije, zapošljavanje i promene na tržištu rada, promene u migracijama i njihov uticaj, kao i povezivanje društava i osnaživanje pojedinaca.
Evropska unija treba da stremi “novom obrascu rasta” kako bi rešila problem dugotrajnog slabljenja svoje ekonomske moći, navodi se u izveštaju “Evropski društveni izazovi: Analiza globalnih društvenih trendova do 2030. i njihovog uticaja na EU” i dodaje da umesto da se fokusiraju na stvaranje bogatstva, evropske zemlje za prioritet treba da postave “zdravlje društva”.
“Evropa treba da se pripremi za mali do veoma mali rast bruto domaćeg proizvoda. Zemlje poput Kine i Indije će nadmašiti EU”, rekao je vodeći autor studije Stejn Horens (Stijn Hoorens).
Posledice toga po socijalne i zdravstvene sisteme mogle bi da budu znatne, upozorava se u izveštaju.
“Prosečan prihod, ali i obrazovanje, zdravstvo i društvena uključenost neće biti tako očigledni u budućnosti”, rekao je za EurActiv.com Horens.
Kako se ističe, naslednik sadašnje strategije Evropa 2020, u čijem su središtu privredni rast i zapošljavanje, za cilj treba da postavi ulaganja u ljudski kapital i izbegavanje situacije u kojoj se usporen rast produktivnosti postiže na štetu socijalne inkluzije, javnog zdravlja, obrazovanja i obuke, bezbednosti ili slobode.
Socio-ekonomski indikatori koje EU koristi za preispitivanje stanja ekonomije i društva ne nude mnogo prostora za optimizam – stopa nezaposlenosti u EU u oktobru 2013. bila je na rekordnih 10,9% pri čemu je u Španiji dostigla 26,7% a u Grčkoj 27,3%.
Pored toga, siromaštvo i socijalna isključenost u EU rastu i ugrožavaju više od 124 miliona ljudi. Navodi se i da su posle decenija smanjenja razlika u prihodima, te razlike počele ponovo da rastu, kao i da je poverenja građana u institucije i vlade osetno smanjeno od izbijanja ekonomske krize.
Posebno su loše perspektive mladih ljudi jer je bez posla na evropskom tržištu rada svaki četvrti starosti između 15 i 24 godine, u nekim zemljama čak i svaki drugi. I, što je još gore, mnogo mladih nije iskoristilo krizu da unapredi svoje veštine i kvalifikacije tako da je 19,7% starih od 24 do 29 godina u tzv. grupi NEET (ne obrazuje se, nije zaposleno i ne pohađa obuke).
U izveštaju se ističe i da će se nejednakost između evropskih zemalja smanjivati dok će ona unutar pojedinačnih članica rasti.
Predsednik Evropske komisije, Žoze Manuel Barozo
Budući lideri
Izveštaj urađen za institucije EU deo je serije studija posvećenih globalnim trendovima u narednih pet godina (2014-19.) i u sklopu je Sistema analiza evropske strategije i politike (ESPAS).
ESPAS je pokrenut 2010. godine kao istraživački institut koji analizira dugoročne izazove sa kojima će se suočavati evropski kreatori politike narednih decenija. Sveobuhvaran izveštaj treba da bude gotov 2014.
Nakon što je pogodila globalna finansijska i ekonomska kriza, EU je najveću pažnju posvetila “gašenju požara”. Međutim, na dugoročne socijalne posledice krize znatno je teže odgovoriti, ističe se u izveštaju.
Institucije EU rešenje problema su tražile u većoj solidarnosti između zemalja ili zajedničkim programima za probleme koje dele. Međutim, kaže Horens, “na brojnim poljima ima malo osnova za mišljenje da postoji konvergencija među članicama EU. Dok globalno zemlje teže zajedničkom cilju, u evropskom društvu stvar ide u suprotnom smeru”.
U maju 2014. godine Evropa će birati 751 poslanika Evropskog parlamenta. Nakon toga biće formirana nova Evropska komisija (EK) koja će verovatno u novembru preuzeti dužnost. Ta Komisija će naslediti Komisiju koju je u periodu 2010-2014. predvodio Žoze Manuel Barozo.
Novoj izvršnoj vlasti EU upućene su nove smernice – da ulaže u građane, uključujući u zaštitu najosetljivijih grupa, pripremi “novi obrazac rasta” usmeren na dobrobit građana uz davanje šansi biznisu da napreduje i prilagođava javni sektor i vladine institucije potrebama 21. veka.
“Sve u svemu, imamo znatno širu perspektivu nego kada se gleda samo na (privredni) rast kao meru proizvodnje. Društveni izazovi su iznad toga”, istakao je Horen