Najveći globalni izazov za male lokalne IT firme predstavljaju tako velike i brze promene u strategijama vodećih IT igrača da ih je sve teže predvideti. Dramatični rezovi u poslovnom modelu i prestrojavanja u potpuno drugu delatnost zbunjuju učesnike na tržištu u pogledu ishoda: da li će uskoro sve velike IT kompanije ličiti jedna na drugu, ili smo, pak, svedoci tektonske preraspodele snaga u ovoj industriji.
Kada se analiziraju poslovni prioriteti u strategijama najvećih IT kompanija, jasno je da postoji saglasnost oko toga šta su glavni pravci razvoja ove industrije: računarstvo u oblaku (cloud computing), korišćenje mobilnih uređaja (tableti i pametni telefoni), društvene mreže, upravljanje ogromnom količinom podataka (tzv. Big Data), bezbednost podataka i zaštita privatnosti korisnika. Sa druge strane, veliki broj svetskih IT lidera pravi velike zaokrete u strategiji, u nameri da prošire ponudu i diversifikuju rizik, ali i da nadoknade propušteno i dostignu konkurenciju u onim poslovnim segmentima koji su se pokazali veoma isplativi. Brzina i način na koji se ove promene odvijaju pred učesnike na tržištu postavljaju dilemu: da li će uskoro sve velike IT kompanije ličiti jedna na drugu, ili smo, pak, svedoci tektonske preraspodele snaga u ovoj industriji?
Prihodi vodećih IT kompanija prema Fortune 500
Tako najveće kompanije koje su su se bavile pretežno proizvodnjom hardvera, kao što su Hewlett-Packard, Dell i EMC, ubrzano kupuju perspektivna softverska preduzeća. Istovremeno, Microsoft postaje kompanija kojoj je hardver jedan od bitnijih prioriteta, dok Google uspostavlja sopstvenu telekomunikacionu infrastrukturu (Google Fibre projekat) i planira da se sa Chromebook-om oproba kao ponuđač hardvera. Najveći proizvođači mobilnih uređaja naizmenično ratuju oko patentnih prava, dok za to vreme neke od najžešćih konkurentskih borbi u softverskoj industriji prerastaju u velike strateške alijanse. Iako je reč o propulzivnoj industriji koja je po samoj svojoj prirodi zasnovana na inovacijima, najaktuelniji trendovi u strategijama globalnih IT kompanija pre upućuju na zaključak da je u njima malo šta zaista novo, te da svi „prepisuju“ jedni od drugih, u stalnom strahu da konkurencija ne odmakne previše.
Svi se u sve mešaju
Već pomenuti trend ka „računarstvu u oblaku“, predstavlja veliku promenu paradigme, sličnu onoj pri prelasku sa mejnfrejma na PC. Taj trend nije zaobišao praktično nijednu veliku IT kompaniju, od kojih svaka nudi svoju viziju odgovora na ovo pitanje, sa ciljem da nadoknadi pad u nekom drugom poslovnom segmentu (prouzrokovan upravo „cloud“ trendom), ili da ulaskom u novu poslovnu deltanost proširi mogućnosti za rast. Doduše, kod nekih kompanija je vidljivo da je „računarstvo u oblaku“ više na nivou marketinga nego realizacije, ali ono što za sve predstavlja „nepoznatu zemlju“ je mnoštvo dilema oko primene: od odgovarajuće pravne regulative vezane za skladištenje i upravljanje podacima, preko infrastrukture, pa sve do pitanja kako ubediti korisnike da pređu sa tradicionalnih na nov način upotrebe informacionih tehnologija.
Zanimljiv je i odnos informatičke i telekomunikacione industrije u kontekstu razvoja pametnih mobilnih uređaja i aplikacija koje se na njima koriste. S obzirom da su doskorašnji uređaji za telefoniranje prerasli u pokretne računare za ličnu i profesionalnu upotrebu, telekomunikacione kompanije intenzivno ulaze u segment IT industrije koji im donedavno uopšte nije bio u „opisu posla“. Sa druge strane, Google je radeći na unapređenju svoje infrastrukture, uz trend rastuće primene Android operativnog sistema koji je premašio 80% tržišnog udela, postao najveća potencijalna pretnja za telekomunikacioni biznis. Brzina kojom su tableti i pametni telefoni ušli u masovnu upotrebu, uz pad prodaje PC računara, očigledno je iznenadila i sam Microsoft, koji kao najveća softverska kompanija ponovo mora da se bori za dominaciju na tržištu operativnih sistema, prilagođavajući se „novom svetskom poretku“. Nova vizija kompanije vidljiva je i kroz odluke da se od letos usmeri na uređaje i servise (Devices i Services Company), i kupi Nokiju, nekada najvećeg proizvođača mobilnih telefona u svetu.
Pogled sa periferije
Kada se, u takvoj situaciji, razmišlja o pozicioniranju domaćih IT preduzeća, treba imati u vidu i činjenicu da je prošlogodišnji BDP Srbije od oko 38,5 milijardi američkih dolara manji od godišnjeg prihoda gotovo svake od kompanija (Microsoft, Intel, Apple, Google, Oracle, HP, Amazon,Cisco, IBM), koje je srpski premijer posetio tokom turneje po Sjedinjenim Državama u maju ove godine. Taj odnos ide čak i do 1:4 u slučaju poređenja rezultata „preduzeća Srbija“ i preduzeća „Apple“. Tako posmatrano, ne bi trebalo da nas vređa to što vodeće svetske IT kompanije značaj ovdašnjeg IT tržišta i potrošnje računaju u promilima.
Stepen zrelosti domaćeg IT tržišta i trenutna potrošnja za te svrhe po glavi stanovnika, imaju za posledicu da se neki od pomenutih globalnih trendova ovde doseljavaju ili sa velikim zakašnjenjem, ili u obliku rešenja koja ne uvažavaju lokalne specifičnosti, pa ih je veoma teško primeniti na kvalitetan i efikasan način. Uprkos takvim problemima, s obzirom na odnos snaga jasno je da će domaća preduzeća morati da slede koncepte koje diktiraju najveći IT igrači, i da u saradnji sa njima utemeljuju svoje dugoročne strategije. Sa druge strane, pozicija učesnika „sa periferije“ u situaciji kada je veliko pitanje koliko je i među najupućenijima onih koji sa sigurnošću mogu da prognoziraju rasplet aktuelnih globalnih previranja, može im kupiti vreme da oprezno i mudro izaberu ona rešenja koja će se u hirovitoj IT areni pokazati kao dugoročno najperspektivnija.
Piše: Alan Albulj, direktor IT kompanije „Extreme“ B&F 102-103