Predsednik Obama objaviće večeras naciji da će zaobići Kongres i podići minimalne zarade za 40%, na 10.10 dolara po satu. Zakon je na saveznom nivou i obavezno se mora poštovati. Obama će izdati Izvršni nalog koji se tiče američkih radnika po ugovoru – uključujući domare i građevinske radnike – dok ponavlja svoj poziv nevoljnim zakonodavcima da povećaju minimalnu satnicu svim zaposlenim Amerikancima. Nakon ovoga, očigledno je da američki predsednik neće sedeti skrštenih ruku i čekati milost of Kongresa.
„Niko ko naporno radi puno radno vreme na svom poslu ne treba da živi u siromaštvu, i zato mislimo da će minimalna nadnica od $10.10 po satu omogućiti ljudima da žive dostojanstvenije“, izjavio je šef predsednikovog personala Denis Mekdonah u programu „CBS This Morning“.
(foto: Bloomberg)
Predsednik ispunjava obećanje da će upotrebiti svoj autoritet kako bi delovao onda kada to Kongres ne čini. „Ovo će biti godina akcije“, rekao je Obama 14. januara na sastanku svog kabineta. „Ne samo što nećemo čekati (Kongres)“ da donosi zakone, već, dodao je Obama, „imam olovku i telefon“, obećavši da će ih koristiti kao formu pritiska, kojeg će, sopstvenom autoritetom, vršiti nad Kongresom.
„Ovo će dotaći možda par stotina hiljada“, rekla je danas viša savetnica predsednika Valeri Džeret u intervjuu za televiziju Blumberg.
Zakonodavci su prošle godine ignorisali to što ih je Obama prozvao krivcima, jer, navodno, nisu olakšali proces podizanja minimalnih zarada kao i dogovore koji su se ticali novembarskih izbora u Kongresu.
„Biće izazov promeniti fokus i u kratkom roku usredsrediti se na nejednakosti, čak i ako bi Kongres sarađivao“, rekao je Džared Bernstin, bivši glavni ekonomista potpredsednika Džozefa Bajdena. „A tek bi bilo teško da se to uradi bez ikakve njihove podrške.“
Predsednik je, iskoristio svoju moć koju ima po pitanju povećanja plata zaposlenima kod saveznih ugovarača – uključujući one koji rade u američkim vojnim bazama, pa sve do perača posuđa, osoblja u sektoru ugostiteljstva ili onih u pogonima za pranje veša. Bela kuća je u svom saopštenju izjavila da će predsednik i dalje vršiti pritisak nad Kongresom u cilju podizanjao nacionalne minimalne zarade sa $7.25, koliko trenutno iznosi „minimalac“po satu.
Kako bi podigao minimalac, Obama je takođe mogao koristiti svoja regulatorna punomoćja, a pozivajući se na „pravila o izuzeću u prekovremenom radu“, zacrtanom u Zakonu o prihvatljivim radnim standardima, a što bi za posledicu imalo to što će daleko više radnika dobijati svoju platu na vreme, dok će za svaki prekovremeni sat (preko 40 sati nedeljno) poslodavci morati da im plaćaju barem 50% više, rekao je Bernstin.
Konačno, Obama želi da kroz Kongres prođe zakon dvojice demokrata, senatora Toma Harkina i kongresmena Džordža Milera, kako bi se fazno podigla federalna minimalna zarada – postepeno, sve do zacrtanih $10.10 – da bi se potom ova indeksirala u inflaciju.
14,500 dolara godišnje
Bela kuća tvrdi da Kongres nije povećao minimalnu platu sedam godina, što znači da radnik s punim radnim vremenom, četvoročlanom porodicom i minimalnom platom od 14.500 dolara godišnje „mora da podiže svoju decu u siromaštvu.“
Kritičari tvrde kako će podizanje minimalne zarade pritisnuti američki biznis, dodajući da bi troškove za povećanje minimalca moglo dovesti do smanjenja zapošljavanja. Državna administracija, opet, sa svoje strane tvrdi da postoji već bezbroj studija koje opovrgavaju ovaj argument, te da je veća plata stabilizator radne snage.
Obamin argument u sredu 29. januara biće njegovo pojavljivanje u prodavnici Costco Wholesale Corp u predgrađu Lenhem, Merilend. Costco je podržao dosadašnje povećanje minimalnih zarada, „jer to pomaže izgrađivanju jake radne snage i profitabilnosti na duži rok“, rečeno je iz Bele kuće.
Teksaški demokrata, kongresmen Hoakin Kastro izjavio je u današnjem intervjuu za MSNBC da bi „zaista trebalo izvršiti pritisak u cilju podizanja minimalne plate što će, mišljenja sam, nagnati republikance da dođu za pregovarački sto.“
Obamina viša savetnica Valeri Džeret rekla je da predsednik nije odustao od saradnje s republikancima u kongresu, te da (od njih) još uvek traži ideje za poboljšanje zakonodavne regulative. „On ne želi da samo sluša protiv čega su, već i šta je to za šta republikanci jesu“, rekla je ona.
Rodžer Raningen i Margaret Talev, Bloomberg