Evropa je izašla iz najtežeg momenta privredno – finansijske krize ali još puno toga treba da se uradi, zaključili su učesnici Svetskog ekonomskog foruma.
„I pored ukupne stabilizacije finansijskog tržišta privredni rast u celoj EU beleži samo Nemačka. Sve druge države još uvek se nalaze u veoma lošoj situaciji u odnosu na period pre krize“, rekao je Pjer Nanterne, CEO francuskog koncerna Acenture.
Profesor ekonomije sa Harvarda Kenet Rogof rekao je da je „uvođenje eura kao integrativnog momenta ujedinjenja Evope bilo pogrešno i prebrzo. To je jedna klasična istorijska greška. A o negativnim posledicama uvođenja eura malo je ljudi tada razmišljalo. Sada se tek radi na nivelaciji privrednih, finansijskih i strukturnih elemenata. Formiranjem bankarske unije EU je prebacila na Evropsku centralnu banku (ECB) veliki teret. Ali, sada se traži više ukupne solidarnosti, integracija i inovacija. Ne samo političkih, to sve mora i treba da prati i evropska ekonomija.“
Aksel Veber, čelnik najveće švajcarske banke UBS naglasio je „da su najveći problemi vezani za niski rast privrede, malu potrošnju i veliku nezaposlenost mladih. Njih moramo sada rešavati a ne gurati ih pod tepih jer nam se mogu u bliskoj budućnosti ‘obiti o glavu’. Evropa treba daleko više političkog jedinstva, veću integraciju i veću inkluziju marginalnih slojeva društva. Ne zaboravite da se ‘muzika razvoja’ svira u Sjedinjenim Američkim Državama i Aziji. Evropa mnogo vremena gubi na unutrašnje debate umesto da se kao celina brine o razvoju sopstvene konukrentnosti u odnosu na one „koji sviraju muziku“.
Pjer Nantente se posebno osvrnuo na rastući ekstremizam unutar EU koji je naoričito prisutan među mladima: „To je problem koji moramo rešavati hitno i neodložno podsticanjem zapošljavanja. Ako upitate prosečne građane šta misle o bankarskoj uniji, o ECB politici itd. dobićete odgovore da njih uglavnom zanima kako da nađu posao, da plate svoje račune i slično. Teme poput navedenih zanimaju očito samo evropsku političko – poslovnu elitu a to nije način građenja evropskog jedinstva“.
U osvrtu na pomenutu debatu nemački političar Filip Rosler (doskorašnji lider Liberalne stranke Nemačke) rekao je da je „EU projekat mira i kao takav se mora približiti običnim građanima. EU mora da bude daleko više transparentnija. A diskusije su dobar put da se ‘oduzmu strahovi’ svim slojevima društva i da se ojača EU jedinstvo, jedinstvo građana pre svega“
On je ocenio da je akutna faza krize iza nas i da sada treba raditi na strukturnim reformama, ujednačiti konkuretnost i potencijale svih delova EU. Rosler je izneo pomalo iznenađujuću tvrdnju da „mi ispred Nemačke nikada nismo, na primer Grčkoj, davali ultimatume ili govorili šta treba da radi, već ukazivali na pravac kretanja kojim treba ići, do su put i modele kako to da urade morali su Grci sami da odrede, njihovi političari i njihovi lideri“, što se kosi sa poznatim ultimatumima Trojke s kojima je ona dolazila u Atinu.
Rosler takođe, za razliku od mnogih drugih smatra i da je rešavanje visoke nezaposlenosti mladih posao koji može biti jednostavan. „Izlazak iz krize je u kreiranju radnih mesta, znači u ulaganju u ekološke oblike energije, razvoj infrastrukture, smanjenje nezaposlenosti isl, a sve to traži vreme. Ne možete put ili neki infrastrukturni projekat završiti za godinu dana. To su sve procesi koji traju, možda 10 a možda i narednih 20 godina. Kako pridobiti nezaposlene mlade ljude za ideju Evrope kao zajedničke kuće, kao kuće koja nama svima garantuje mir? Jednostavno! Mladima Evropska Unija treba da pomogne da se otvore radna mesta, da ih zaposli, dodatno usavršava, daje šansu da žive i rade. Ja sam kao minsitar ekonomije Nemačke lično išao i motivisao velike koncerne da potrebu za kvalifikovanom radnom snagom zadovolje tako što će dovesti upravo mlade a nezaposlene iz Španije, Portugala, Grčke. I to je dalo efekte. Sada treba jačati jedinstvo građana Evrope kao Evrope. Isticati prednosti zajedinštva i raditi na anuliranju ekstremizma. Ne može evropskepticizam automatski da bude i ekstremizam. A to je dug put i traži veće angažovanje ne samo političara već i privrede ali i civilnog društva“.
Zoran Vitorović, WEF, Davos