Sve cveta, samo mi to ne primećujemo. Zamolili smo Real Time Clipping da za nas proprati sva ekonomska obećanja koja su prošle nedelje stizala od političara: nova radna mesta, investicije, otvaranje fabrika, ekonomski boljitak, viši životni standard i da sve to objedine u jedna termin „ekonomski preporod“. I, evo šta smo dobili: iz dana u dan sve raste, sve se razbuktava, više je dobrog života nego partija (što će reći u toku dana obećavaju više stvari), jedino na Valentinovo se malo posustaje i zamuckuje.
Ima predloga da trošimo, iako ništa prethodno nismo uštedeli, opomena da nam sledi stezanje kaiša od 400 miliona evra, tričave sume spram dolaska milijardi iz svih krajeva sveta, izgradnje kula do nebesa i, svega u izobilju a po ovom modelu.
Mala mana: kad prestane kampanja treba živeti u realnosti. Javni dug Srbije povećan je u ovoj godini za 227,8 miliona evra i dostigao je 20,3 milijarde evra.
Prema podacima Uprave za javni dug, naše obaveze trenutno su na nivou od 61,2 odsto bruto domaćeg proizvoda, što je najviši nivo još od od 2003. godine, kada je odnos duga prema BDP-u bio na nivou od 66,9 procenata.
Ipak, rast ovog pokazatelja usporava, pošto je tokom 2013. učešće duga u privrednom proizvodu poraslo za 1,2 odsto, dok je u 2012, koja je bila izborna godina, ovaj pokazatelj skočio za čak 11,8 procentnih poena – sa 48,2 ma 60 procenata.
Privredi ne ide dobro o čemu svedoči I otkazivanje smotre privrednih vozila na Beogradskom sajmu, podataka o smanjenju kreditne aktivnosti banaka prema privredi odnosno činjenici da se preduzeća ne usuđuju da uzmu kredite.
Gde je svet a gde mi vidi se i iz izveštaja ekonomista okupljenih oko Makroekonomskih analiza i trendova koji upozoravaju da smo u u procesu otežane fiskalne konsolidacije i na pragu strukturnih reformi.
Zvanično projektovani rast u Srbiji u 2014. je jedan odsto, u 2015. 1,8 odsto i u 2016. godini dva odsto i uslovljen je fiskalnom konsolidacijom predvidjenom u ove tri godine. Rizici tog scenarija su na strani potrebnog priliva kapitala odnosno stranih direktnih investicija i finansiranja neravnoteže u javnim finansijama i naročito finansiranja dospelih otplata javnog duga, upozoravaju stručnjaci.
Nasuprot tome, na globalnom nivou se očekuje bolji rast. Posle 2,4 odsto u prošloj, u 2014. će on iznositi 3,2 odsto, u 2015. 3,4 odsto i u 2016. 3,5 odsto.
Reč nedelje je naša stalna rubrika – svake nedelje uredništvo „Biznisa i Finansija“ bira reč za koju veruje da će obeležiti narednih sedam dana. Od petka do petka agencija Real Time Clipping prati pojavljivanje ove reči u ekonomskom i političkom kontekstu.