Uoči svakih izbora Srbija se pretvara u jedno veliko gradilište. Otvaraju se fabrike, presecaju se vrpce kulturnih i drugih društveno bitnih ustanova, asfaltiraju se putevi, podižu se mostovi a građevince, koji inače u redovna vremena tvrde da je u Srbiji sve stalo, stiže umor od paradnog rada.
Ova situacija se, nažalost, značajno menja posle svakih izbora. Iz gradova budućnosti u kojima niče najmodernija infrastruktura i u koje dolaze najcenjeniji investitori, vraćamo se u realnost nezavršenih fasada, rupa na putevima i investitora koji dolaze ponajviše iz jednog razloga- radi jeftine radne snage. Ba[ danas objavljeno je da su cene stanova u Srbiji pale u odnosu na 2008. godinu prosečno za oko 30 odsto, a pala je i tražnja i prodaja, sve zbog sporog izdavanja građevinskih dozvola, smanjene kupovne moći, skupih kredita i smanjenja stranih investicija.
Evo kako izgledaju predizborne vizije naše budućnosti:
Jedan od najupečatljivijih, ali u megalomanskim projektima ne i najistaknutiji političar koji rado daje obećanja je predsednik Skupštine Jagodine Dragan Marković Palma koji je svoj grad u kome se gradi pet industrijskih fabrika nazvao „olimpijskim industrijskim pobednikom“. Kako bi taj naziv što bolje ilustrovao popeo se na dizalicu koja ga je podigla 7 metara uvis i upalio olimpijsku baklju. Sada je jagodinski olimpijski plamen vidljiv sa auto puta Beograd-Niš, tako da će svi koji prolaze ovim delom Srbije moći da vide baklju visoku nekoliko desetina metara. Cilj je da baklja gori “sve dok se ne zaposli poslednji čovek u ovom gradu koji želi da radi, što će se desiti u naredne dve godine”, optimističan je Palma.
Otvaranje fabrika je inače omiljena disciplina naših političara pred izbore. Ponekad je dovoljna i samo najava otvaranja ili proširivanja industrijskih pogona, tj stranih investicija, makar bilo i nejasno šta je to investicija a šta običan kupoprodajni odnos. Tu dilemu zadali su nam lider SNS-a Aleksandar Vučić i bivši ministar privrede Saša Radulović, od kojih prvi najvaljuje dolazak nemačkog investitora na velika vrata u srpsku industriju a drugi kaže da je nemačka kompanija prvo planirala da proda autobuse Beogradu, ali pošto su oni preskupi za nas, da je odlučeno da nam proda samo polovne šasije sa motorom i prenosom. Niko još nije uspeo da utvrdi šta je od ovoga istina, tim pre što se ni Mercedes o ovome ne izjašnjava za razliku od Mađarske gde je najavio “pozitivno iznenađenje narednih meseci” .
Iz redova vodeće partije stigle su i najave za kupovinu fabrike “Zastava Partner Pes” iz Surdulice, kao i da će finska fabrika Sisu postati strateški partner FAP-a iz Priboja.
Sa Fererom je potpisano pismo o namerama o gajenju lešnika – što je inače najneobaveznija forma iskazivanja interesovanja – a u malo konkretnijem slučaju prvi potpredsednik Vlade je u Staroj Pazovi otvorio fabriku autodelova za francuska vozila, koja bi trebalo da obezbedi radna mesta za 150 ljudi.
Kod nas su planovi obično dugoročni, načešće jer su na dugom štapu pa je tako ponovo najavljeno da će Žeželjev most, koji je srušen pre 15 godina tokom bombardovanja, konačno biti gotov u junu 2015., posle samo 16 godina rekonstrukcije. To međutim nije jedini most koji će unaprediti saobraćajnu infrastrukturu u Srbiji. Kandidat za gradonačelnika Beograda koalicije SPS-PUPS-JS Aleksandar Antić polaže velike nade u izgradnju mosta Borča – Zemun koji će po njemu stvoriti uslove da se Borča razvije u centar „trećeg Beograda“ što je do juče bio uspeh koji su u gradu jednako medijski delili SPS i DS a pre njih sada već bivše ministarstvo za NIP pod rukovodstvom Ujedinjenih regiona Srbije.
Antićev fokus na reke se ne svodi samo na mostove – on je najavio da će gradski Sekretarijat za životnu sredinu izdvojiti 10 miliona dinara za studiju o izgradnji terminala u Beogradu, koja će pokazati na kojoj lokaciji će se graditi terminal i kakav će biti. Naime, Srbija nema nijedan terminal za odlaganje brodskog otpada a prema nekim proračunima potrebno joj je devet terminala na Dunavu, Savi i Tisi.
Ali od svih ovih poduhvata koje optimistično najavljuju i vlast i opozicija, najambiciozniji je “Beograd na vodi”, koji je u najvećoj meri kritikovan u javnosti.
“Beograd na vodi” zapravo obećava kulu od 180 metara, četiri nova hotela, šoping molove, 200.000 radnih mesta, a rok izgradnje za sve to je od šest do osam godina uz investiranje tri milijarde dolara šeičkog novca. Kao investitor ovog ogromnog urbanističkog projekta najavljen je biznismen iz Ujedinjenih Arapskih Emirata Mohamed Al Abar koji bi prema najavama trebalo da investira 3,1 milijarde dolara. Mnogi Beograđani sarkastično na internetu komentarišu kako je velika šansa da će, s obzirom na aktuelnu ekonomsku situaciju, ovaj projekat pre prerasti u “Beograđane na vodi”.
“Idejni plan šeika je da počistimo sve odatle, da to bude jedini zadatak Srbije, on obezbeđuje tri milijarde i sto miliona dolara za izgradnju svega. Onda treba da vidimo kako ćemo i mi i onda da se naplatimo prodajom toga kad se završi. To sve posle menja”, izjavio je tim povodom Aleksandar Vučić a Železnice Srbije već su najavile da su ozbiljno shvatile svoj deo posla.
Beograd kako piše Kontrapress, takoreći već tradicionalno izranja iz vode u vezi sa izborima i političkom propagandom, kao što je to bilo i 2012. godine kada je posle višegodišnje pauze dolaskom bivšeg gradonačelnika Njujorka, republikanca Rudolfa Đulijana ponovo pokrenuta priča o spuštanju glavnog grada Srbije na reku.
U ovom tekstu je, kao i u realnosti, na poslednjem mestu kultura, koja takođe nije imuna na rovovsku borbu za glasove. Naime, za septembar je najavljen završetak rekonsturkcije Malog pozorišta „Duško Radović“ koje ne radi već 4 godine. Ono bi u junu trebalo da dobije upotrebnu dozvolu a u njega je uloženo 580 miliona dinara“.
Manje upadljiva ali takođe aktuelna su obećanja Demokratske stranke da će pokrenuti prehrambenu industriju i ulagati u energetiku i obrazovanje. Oni imaju i socijalni program – bolju zdravstvenu zaštitu, unapređenje zaštite porodilja i deljenje besplatnih udžbenika za decu.
Želja da se dopadne deci međutim izgleda da najviše bukti u lideru URS-a Mlađanu Dinkiću koji je obećao uvođenje besplatnih letovanja i zimovanja za osnovce, ali i besplatnu užinu za najmlađe. Osim toga, Dinkić je najavio i dalje podsticanje zapošljavanja (do sada nam to doduše nije bio najuspešniji posao), povećanje budžeta za poljoprivredu za 25% i ukidanje birokratije (mukotrpan višedecenijski posao, koji nisu stigli da završe u prošlim mandatima).
Najskromnija sa najavama je Liberalno demokratska partija koja smatra da su svi drugi “imali svoju šansu na vlasti i da nisu ništa uradili, jer nemaju ni snage ni volje da to urade” i da je sada red na njih.
Reč nedelje je naša stalna rubrika – svake nedelje uredništvo „Biznisa i Finansija“ bira reč za koju veruje da će obeležiti narednih sedam dana. Od petka do petka agencija Real Time Clipping prati pojavljivanje ove reči u ekonomskom i političkom kontekstu. Ove nedelje pratili su pojavljivanje reči „radovi“ u kontekstu predizborne kampanje.