Antarktik je poslednje neosvojeno tlo na Zemlji, a posebno privlačno zbog navodno velikih naslaga energenata i minerala ispod njegovog ledenog pokrivača. Prošlog vikenda Kina je predstavila svoju četvrtu istraživačku bazu na ovom ledenom kontinentu, građevinu u obliku svetionika površine od hiljadu kvadratnih metara u neposrednoj blizini američke, italijanske (?) i južnokorejske baze.
Taišan baza deo je plana veće ekspanzije kineskih aktivnosti na Antarktiku, pišu kineski državni mediji. Ova baza opremljena je sa sopstvenim avionom spremnim da sleće i poleće po snegu i ledu, a njena istraživačka namena biće usmerena na geologiju, formiranje i ponašanje glečera, kao i klimatske promene. U poslednjih dvadeset godina kineska godišnja ulaganja na polarna istraživanja skočila su sa početnih 20 na 55 miliona dolara: obavljeno je preko 30 ekspedicija, u toku je izgradnja drugog velikog ledolomca, kao i izgradnja pete po redu naučne baze. Kineski maperi već su obeležili i imenovali 359 lokacija na Antarktiku.
Na Antarktiku svoje baze ima 29 zemalja. Pa iako je geografski najbliži Argentini, Južnoj Africi i Australiji, osim njih na ledom pokrivenoj površini prisutni su i Italijani, Britanci, Kinezi, Rusi… Najviše baza poseduju Argentinci, čak 13. a na drugom mestu su Čile i Rusija sa po 12. Antarktik je, prema dosadašnjim nalazima naučnika, prostor gde se nalazi treća po veličini zaliha naftnih rezervi, od oko 203 milijardi barela, uz nalaze uglja, gvozdenih ruda, mangana, ribe i preko 90% svetske zalihe pitke vode. Međutim, potpisnici Antarktičkog Sporazuma, među kojima su sve navedene zemlje, obavezane su da se suzdrže od eksploatacije sirovina sa Antarktika do 2048. godine. Ali do tada će se nastaviti strateški rat postavljanja baza i ispitivanja terena.