Prognoza Oksford ekonomiksa za evrozonu je optimistična – ona bi trebalo da se vrati na, doduše slabiji ali stabilan, rast, i bilo bi dobro kada se on ne bi u tolikoj meri oslanjao na izvoz već na domaću tražnju. Oporavak evrozone bi moglo da poljulja i slabije oporavljanje domaće tražnje na periferiji.
BDP je u poslednjem kvartalu 2013. porastao više nego što je očekivano, a od svih zemalja čiji su podaci objavljeni samo u tri (Kipar, Estonija, Finska) zabeležen je njegov pad. Na osnovu poslednjih podataka se očekuje da će u ovoj godini BDP u evrozoni rasti za 1%.
Poverenje potrošača je međutim i dalje u padu, mada se očekuje da će se u jednom trenutku povratiti. Zajedno sa poverenjem potrošača tokom krize pala je i štednja, a sada raste u neočekivanim državama, npr. u Italiji.
U narednom periodu očekuje se da će nemačka ekonomija rasti stopom od 1,7% u ovoj godini čime će prevazići predviđenih 1,6%, a francuska ekonomija bi trebalo da raste sporije, stopom od 1,1%, a od 2015. bi u njoj trebalo ubrzano da počne da raste i inflacija zajedno sa rastom cena u svetu.
Nešto dalja prognoza, do 2019. godine predviđa najbrži rast produktivnosti u SAD, a u EU bi ona trebalo da raste brže nego u evrozoni. Najveći rast BDP-a u periodu između 2014-2018 trebalo bi da bude u Litvaniji, zatim Letoniji, Bugarskoj, Estoniji, Poljskoj, Slovačkoj, Luksemburgu, Češkoj i Rumuniji pa tek onda u Velikoj Britaniji.
Postoje veliki strahovi od deflacije u evrozoni ali Oksford ekonomiks predviđa dva scenarija, pad u deflaciju ili realtivno mirovanje cena:
I za rast nezaposlenosti postoje dva scenarija – u slučaju deflacije ona bi dodatno rasla a u suprotnom scenariju bi već ove godine trebalo da počne da pada.
