Grupa mladih nezaposlenih arhitekata došla je na ideju da za turiste organizuje šetnje kroz Porto kakav verovatno nikada ne bi upoznali: propale firme, jeftine krčme u kojima se okupljaju nezaposleni, zapuštene ulice u koje više ni lokalci ne zalaze. Njihov cilj je da javnosti pokažu kako mere štednje i povećani porezi na koje je Portugal primoran nisu samo brojke iz ekonomskih biltena već rezovi koji pogađaju žive ljude i narušavaju vezivno tkivo društva.
Dok šetate kaldrmisanim ulicama starog grada u Portu, imate utisak da je tu vreme odavno stalo; da je ovako bilo i pre deset, pedeset ili sto godina. Tu su bakice koje nemo sede ispred svojih kuća, mačke koje se lenjo izlezavaju u prozorima i, na jednom mestu, žene koje na kamenu rukama peru veš. Idila sa razglednica. A onda se setite da ste u drugom po veličini gradu u Portugalu, zemlji koja je već tridesetak godina članica kluba bogatih – Evropske unije.
Mnoge od žena koje u srcu starog grada peru veš ručno, na ulici, to rade zato što im je zbog neplaćenih računa isključena struja, ili nemaju para da plate majstora da popravi staru veš mašinu. Dolaze iz danas sve brojnijih domaćinstava u kojima su svi članovi ostali bez posla. Uprkos nedavnim nešto optimističnijim prognozama za ekonomsku budućnost Portugala, nezaposlenost u zemlji je i dalje visoka – preko 15%.
U evropskom Detroitu
Sa svojim lavirintom strmih ulica, predivnih baroknih kuća i malih skrivenih barova, stari grad u Portu je impresivan, možda i više od njegovog večitog rivala – Lisabona. Ali, Porto u poslednje vreme sve više postaje evropska Havana ili Detroit, napisao je BBC u svojoj nedavnoj reportaži sa ulica ovog grada. Posvuda zamandaljene radnje i zgrade koje se urušavaju. Kao da je svaka ulica spomenik ne samo slavnoj prošlosti već i aktuelnoj ekonomskoj krizi.
I kako to uvek biva, teška vremena su inspirativna. U zemlji koju potresa ozbiljan odliv mozgova, grupa mladih, nezaposlenih arhitekata došla je na ideju da otvori turističku agenciju i turistima u gradu pokaže Porto kakav verovatno nikada inače ne bi videli – onaj koji se raspada pod teretom krize. Tokom šetnje od nekoliko sati po centru grada, turisti mogu da vide propale firme, jeftine krčme u kojima se okupljaju nezaposleni, zapuštene ulice u koje više ni lokalci ne zalaze. Organizatori ove šetnje kažu da im je cilj bio da pokažu kako mere štednje i povećani porezi na koje je Portugal primoran nisu samo brojke iz ekonomskih biltena, već da one proizvode vrlo stvarne i očigledne posledice po žive ljude i narušavaju vezivno tkivo društva.
Sa druge strane, surove mere štednje i povišeni porezi izgleda da daju i pozitivne rezultate, bar ako pitate ekonomiste. Portugalska privreda poslednjih šest meseci beleži rast, skroman i nesiguran, ali ipak – rast. U prvom kvartalu 2013 rast BDP-a je bio 1,1 odsto, a drugom skromnih 0,2 odsto. Opšti utisak ekononomista u Portugalu jeste da je privreda dotakla dno i da kreće na gore. Vlada je korigovala svoje prognoze rasta BDP-a u 2014, sa 0,3 na 0,8 odsto. Nezaposlenost je pala na 15,6 odsto, što je i dalje mnogo ali ipak manje nego pre, i daleko ispod susedne Španije. Oporavku privrede posle dvoipogodišnje recesije doprinosi povećani izvoz.
Uprkos ovim skromnim ali pozitivnim brojkama, vladu premijera Pedra Pasosa Koelja čeka težak zadatak daljeg smanjenja potrošnje. U nastojanju da ispuni uslove za dalje dobijanje pomoći od Evropske unije i Međunarodnog monetarnog fonda, Portugalska vlada naredne godine mora da smanji potrošnju za 3,2 milijarde evra. Nešto više od trećine ove sume vlada će morati da nađe kroz dalja otpuštanja radnika u državnoj službi i smanjivanja plata onih koji uspeju da zadrže posao. U zemlji koju već ozbiljno potresaju socijalni nemiri to neće biti nimalo lako. MMF je već izrazio strahovanje da društveni i politički konsenzus, neophodni za dalje rezove u potrošnji, ozbiljno slabe, a tome u prilog idu i protesti nakon što je usvojen budžet za 2014.
Smanjenje potrošnje je veoma važno da bi Portugal izašao iz programa pomoći EU i MMF-a i vratio se na kreditna tržišta kao zemlja koja može da se zadužuje po relativno normalnim uslovima. Tu nimalo neće pomoći nedavna odluka kreditne agencije Moody’s da promeni rejting Portugala sa “stabilan” na “negativan”. Rejting se odnosi na procenu mogućnosti neke zemlje da otplaćuje svoje dugove i u velikoj meri utiče na buduće kamatne stope po kojima se zemlje zadužuju. Portugalska vlada namerava da ovu godinu završi sa budžetskim deficitom od 5,5 odsto BDP-a i četiri odsto naredne godine, kako bi se 2015, sa svega 2,5 odsto, vratila u zadate okvire u Evrozoni koji kažu da deficit u zemljama članicama ne bi smeo da bude veći od tri odsto BDP-a.
Druga obala
Daljem oporavku Portugala neće mnogo ići na ruku opšta situacija u Evropskoj uniji, pre svega u Evrozoni. Domaći potrošači su u besparici, a izvoz neče ići lako jer ni susedi nisu baš spremni da se otvore za portugalske proizvode. U Španiji se još ne nazire svetlo na kraju tunela, Italija nije u mnogo boljoj situaciji, Francuska privreda je neočekivano usporila, a privredni rast je zapeo čak i u Nemačkoj. Sve i da nije, nemački potrošači nikako da poslušaju apele ekonomista i počnu više da kupuju špansku šunku, italijansko maslinovo ulje i portugalska vina i tako pomognu oporavak svojih mediteranskih partnera.
Zbog svega toga, pojedini analitičari smatraju da će Portugal teško nastaviti putem oporavka bez spoljne pomoći. Jedna mogućnost su preventivni krediti, koje bi portugalska vlada mogla da koristi ako zagusti, a druga, nova konkretna pomoć u otplati duga, uz, naravno, nove stroge uslove. Za sada, dok se aktuelna vlada drži zadatog kursa, najverovatnije je da će evropski partneri nastaviti da joj pružaju podršku i da će EU i MMF obnoviti pozive privatnim kreditorima da učestvuju u otpisivanju jednog dela portugalskog duga.
Za to vreme u Portu, dok turisti mogu da razgledaju raspadanje starog grada, sa druge strane reke Duero, u naselju Vilja Nova de Gaia (gde će vam, poput Zemunaca, meštani uvek spremno reći da oni nisu deo Porta), posao cveta. Načičkane vinarije u kojima se puni čuveni porto zatrpane su porudžbinama; prodaja, uglavnom u inostranstvu, ide odlično. Slatko vino koje se pije iz malih čaša kao da ne zna za krizu. Bez mnogo više ovakvih ‘slatkih vina’ u svojoj izvoznoj ponudi, Portugalu neće biti lako da se na duži rok izvuče iz krize.
Saša Kocić, Madrid
Biznis & finansije 102/103