Ukupna spoljnotrgovinska robna razmena Republike Srbije za period januar-decembar 2013. godine iznosila je 35.157,4 miliona dolara što je rast od 16,6% u odnosu na isti period lane, odnosno 26.462,1 miliona evra ili 12,8% kada se gleda rast u evropskoj valuti.
Rast vrednosti izvezene robe bio je u dolarima 30,1% a uvezene za 8,5%, a u evrima je rast izvoza porastao za od 25,8% a uvoza za 5,1%.
Spoljnotrgovinski deficit je u dolarima smanjen za 23% a u evrima za 25,3%, a pokrivenost uvoza izvozom je bila 71,1% dok je godinu ranije bila upadljivo manja – 59,3%.
U izvozu, glavni spoljnotrgovinski partneri, pojedinačno, bili su: Italija (2381,7 miliona dolara), Nemačka (1737,6 miliona dolara), Bosna i Hercegovina (1179,5 miliona dolara), Ruska federacija (1061,6 miliona dolara) i Crna Gora (837,0 miliona dolara).
U uvozu, glavni spoljnotrgovinski partneri, pojedinačno, bili su: Italija (2356,9 miliona dolara), Nemačka (2246,8 miliona dolara), Ruska federacija (1902,8 miliona dolara), Kina (1509,9 miliona dolara) i Mađarska (1010,9 miliona dolara).
Spoljnotrgovinska robna razmena bila je najveća sa zemljama sa kojima imamo potpisane sporazume o slobodnoj trgovini. Zemlje članice Evropske unije čine 62,2 % ukupne razmene.
Drugi po važnosti spoljnotrgovinski partner jesu zemlje CEFTA sporazuma, sa kojima imamo suficit u razmeni od 1726,8 miliona dolara, a koji je rezultat uglavnom izvoza poljoprivrednih proizvoda (žitarice i proizvodi od njih i razne vrste pića), kao i izvoza raznih gotovih proizvoda. Što se uvoza tiče – najviše se uvoze gvožđe i čelik, električna energija, kao i voće i povrće. Izvoz Srbije, za posmatrani period, iznosi 2715,7 miliona dolara, a uvoz je 988,9 miliona dolara. Pokrivenost uvoza izvozom iznosi 274,6%.
Hrvatska je od jula 2013. godine nova članica Evropske unije, a istovremeno više nije deo grupe CEFTA zemalja, što je uticalo i na rezultate robne razmene u ostalim članicama CEFTA-e.
Posmatrano pojedinačno po zemljama, najveći suficit u razmeni ostvaren je sa bivšim jugoslovenskim republikama – Bosnom i Hercegovinom, Crnom Gorom i Makedonijom. Od ostalih zemalja, ističe se i suficit sa Rumunijom, SAD-om, Ukrajinom i Italijom. Najveći deficit javlja se u trgovini sa Kinom (zbog uvoza telefona za mrežu stanica i lap topova), Kazahstanom (uvoz nafte i prirodnog gasa čini trećinu našeg ukupnog uvoza ovih energenata) i Ruskom Federacijom (zbog uvoza energenata, pre svega, nafte i gasa). Sledi deficit sa Poljskom (uvoz delova za motorna vozila), Mađarskom i Nemačkom.
Najviše izvozimo drumska vozila, električne mašine i aparate, povrće i voće, žitarice i proizvode na bazi žitarica i obojene metale. Najviše uvozimo drumska vozila, zatim naftu i njene derivate, prirodni gas, električne mašine i aparate i medicinske i farmaceutske proizvode.
Izvor: RSZ