Britanska obaveštajna agencija GCHQ uz pomoć američke Agencije za nacionalnu bezbednost (NSA), presrela je i sačuvala slike miliona korisnika interneta koji nisu osumnjičeni ni za kakva krivična dela, otkrivaju tajni dokumenti.
U dokumentima britanske tajne službe GCHQ iz perioda od 2008. do 2010. izričito se navodi da je nadzorni program pod kodnim nazivom Optički nerv (Optic Nerve) sakupljao slike sa veb kamera i pohranjivao ih u bazu podataka ove agencije, bez obzira na to da li su obuhvaćeni korisnici bili na meti bezbednosne agencije ili ne.
Samo u jednom šestomesečnom periodu 2008, agencija je prikupila slike sa veb kamera – uključujući velike količine seksualno eksplicitnih komunikacija – preko 1,8 miliona korisnika Yahoo servisa u svetu.
Optički nerv, kako pokazuju NSA dokumenti koje je otkrio Edvard Snouden, započeo je sa radom kao prototip 2008. i još uvek je bio aktivan 2012, navodi se na internoj viki stranici agencije GCHQ kojoj je pristupljeno te godine.
Ovaj sistem, koji jezivo podseća na „telekrane“ iz Orvelove 1984, korišćen je za eksperimente u automatizovanom prepoznavanju lica, za praćenje postojećih meta GCHQ-a i otkrivanje novih meta. Takve pretrage bi mogle da se koriste za pronalaženje osumnjičenih terorista ili kriminalaca koji koriste više anonimnih korisničkih identiteta.
Umesto prikupljanja celovitih snimaka, program je čuvao po jednu korisnikovu sliku svakih pet minuta, delimično zbog propisa o ljudskim pravima a delimično da se izbegne preopterećenje GCHQ-ovih servera. Dokumenti opisuju ove korisnike kao „neselektovane“ – što je žargonski izraz obaveštajnih službi za masovno, a ne ciljano prikupljanja podataka.
Jedan dokument poredi „masovni pristup ovog programa slikama/događajima na Yahoo četu“ sa „ogromnom policijskom knjigom prethodno privođenih lica“.
„Detektovanje lika može da doprinese izboru korisnih slika za dosije ili čak prepoznavanje lica“, piše u dokumentu. „Najbolje su slike gde lice gleda u kameru uspravne glave.“
Optički nerv se zasniva na prikupljanju informacija iz GCHQ-ove ogromne mreže presretnutih internet podataka, koji se zatim obrađuju i ubacuju u sistem koji je obezbedila NSA. Video podaci unose se u pretraživački program XKeyscore, a istraživanja NSA su korišćena u izradi programa koji identifikuje video komunikaciju sa servisa Yahoo.
Masovni nadzor korisnika Yahooa pokrenut je, kako se navodi u dokumentima, „jer je poznato da Yahoo video servis koriste GCHQ-ove mete“.
Programi poput Optičkog nerva, koji masovno prikupljaju podatke o uglavnom anonimnim korisnicima, ne mogu da filtriraju informacije o britanskim i američkim korisnicima. Za razliku od NSA, britanski zakon od GCHQ-a ne zahteva „minimiziranje“ ili uklanjanje informacija o britanskim državljanima iz baza podataka. Međutim, neophodna su dodatna ovlašćenja pre nego što analitičari mogu da zatraže podatke o pojedincima koji se nalaze na britanskoj teritoriji.
Nema takvih zakonska prepreka za pretraživanje ljudi za koje se veruje da se nalaze u SAD ili u drugim savezničkim državama iz grupe „Petoro očiju“ – Australiji, Novom Zelandu i Kanadi.
GCHQ tvrdi da su sve njihove aktivnosti neophodne, odgovarajuće i u skladu sa britanskim zakonom.
Dokumenti takođe pokazuju da je GCHQ isprobavao automatske pretrage zasnovane na tehnologiji prepoznavanja lica, kod korisnika koje liče na praćena lica.
Ovaj dokument bez datuma, sa internog viki sajta GCHQ -a, ističe da je ovakva pretraga „sada obustavljena… ali ubrzo će biti vraćena!“
Sa rizicima masovnog prikupljanja video materijala odavno su upoznati i NSA i GCHQ, kako pokazuje dokument iz sredine 2000-ih: „Jedna od najvećih prepreka za korišćenje video podataka jeste činjenica da ogromna većina ovog materijala nema nikakvu obaveštajnu vrednost, kao i da se radi o pornografiji, reklamama, filmskim insertima i kućnim video zapisima.“
Kao poseban problem za GCHQ pokazao se seksualno eksplicitni video materijal, kao što se u jednom dokumentu delikatno formuliše: „Nažalost… izgleda da iznenađujuće veliki broj ljudi koristi veb kamere za pokazivanje intimnih delova tela sagovorniku. Takođe, činjenica da softver Yahooa omogućava da više osoba prati jedan video strim bez nužnog povratnog slanja zapisa znači da se servis ponekad koristi za emitovanje pornografije.“
Dokument procenjuje da između 3% i 11% prikupljenih slika sa veb kamera sadrži „nepoželjnu golotinju“.
Kad se jednom prikupe, metapodaci povezani sa video snimcima mogu biti dragoceni obaveštajnim agencijama koliko i same slike.
Dokumenti ne navodi nikakve konkretne sudske naloge koji dopuštaju prikupljanje slika, ali masovno prikupljanje podataka GCHQ-a reguliše britanski Zakon o regulisanju istražnih ovlašćenja i zahteva odobrenje sekretara spoljnih poslova, trenutno Vilijama Hejga.
Dokumentacija Optičkog nerva otkriva da je pravno pokriće traženo dok su se razrađivale nove tehničke mogućnosti. Govoreći o mogućnosti dodavanja automatizovanog podudaranja lica, na primer, analitičari su se složili da testiraju sistem pre nego uokvire njegov pravni status za svakodnevnu upotrebu.
Optički nerv je bio samo jedna u nizu GCHQ-ovih aktivnosti na polju biometrijske detekcije, bilo za prepoznavanje mete ili u cilju opšte bezbednosti.
Iako se u dokumentima ne govori detaljno o širokoj prismotri kakva je sprovođena nad korisnicima Yahooa, jedna prezentacija razmatra potencijale i mogućnosti Kinect kamere na uređaju Xbox 360, iz napomenu da ona generiše „prilično normalan video protok“ i razmatra se kao deo šireg programa.
Dokumenti koji su ranije objavljeni u Gardijanu pokazali su da je NSA ispitivala mogućnosti video nadzora na igračkim konzolama.
Microsoft, proizvođač Xboxa, prošle godine je pretrpeo žestoku reakciju javnosti kada je otkriveno da će kamera na novoj konzoli Xbox One fabrički uvek biti uključena.
U saopštenju za štampu, portparol GCHQ je rekao: „Naša dugogodišnja politika je da ne komentarišemo obaveštajna pitanja.
„Osim toga, GCHQ svu svoju delatnost obavlja unutar strogo definisanog pravnog okvira koji garantuje da su naše aktivnosti odobrene, neophodne i odgovarajuće, kao i da postoji rigorozna kontrola, uključujući i kontrolu državnog sekretara, Komesara za obaveštajne službe i Parlamentarne obaveštajne i bezbednosne komisije.“
„Svi naši operativni procesi rigorozno prate ovu proceduru.“
NSA je odbila da odgovori na konkretna piranja o svom pristupu sistemu Optičkog nerva, podacima o američkim državljanima u takvim sistemima, odnosno da li NSA sprovodi slične programe za masovno prikupljanje podataka.