Švajcarska trupa Cimerman & De Pero nastupiće danas 31. marta u 21 čas i 1. aprila u 17 časova u Pozorištu na Terazijama, sa predstavom “Šija je bila vrat”. To je njihovo prvo gostovanje na Beogradskom festivalu igre i u Srbiji.
“Ovo je naš najnoviji komad, Hans was Heiri (Šija je bila vrat, ili, shodno srpskoj izreci „Nije šija nego vrat“), što znači da jedna stvar može biti samo to, a ne nešto drugo”, objasnio je Dimitri de Pero koji zajedno sa Martinom Cimermanom čini autorski duo ove trupe. “Martin i ja zajedno radimo već petnaest godina. Tokom vremena smo uspeli da kreiramo naš jezik. Martin je završio nacionalnu cirkusko – akrobatsku školu u Francuskoj, a ja dolazim iz sveta muzike. Jedno vreme sam bio di-džej, a kasnije nastavio sa stvaranjem muzike. Zajedno stvaramo i scenografiju i prostor i pokret“.
Naravno, kaže Pero, tolika povezanost ima svoje zamke po stvaralački proces. “Nakon 15 godina intenzivnog zajedničkog rada nas dvojica isto pričamo, isto izgledamo. Za toliko vremena dogodilo se da nam je sasvim poznato kako onaj drugi razmišlja, previše znamo jedan o drugom, više ne slušamo jedan drugog, očekujete stvari koje će sve biti iste – kako izaći iz tog začaranog kruga već poznatih očekivanja?”, zapitao se Pero u pomalo šaljivom tonu na konferenciji za štampu u hotelu Ekscelzior. “Očekujemo od sebe da uvek nadilazimo ovo što nam je poznato. U današnjem svetu, u kojem je sve nekako isto – moda, oblačenje, stvari, čak i kultura – zahtev koji smo Martin i ja postavili pred sebe nije samo naše lično već pitanje svih onih koji se bave stvaralaštvom. Puno putujemo i vidimo da je svuda sve isto – čak je kultura ista, mladi, moda, muzika, obrasci ponašanja, čak umetnost. Fascinantno je kako je sve postalo tako nalik jedno drugom, razlike gotovo da više i ne postoje. A razlike i osobenost su srž stvaralaštva. Nije to ovaj postojeći, isti način odevanja i razmišljanja, već se stvaralac prepoznaje – barem ja tako osećam i mislim – kao neko ko se drugačije izražava, ko drugačije misli, čini ili govori”.
U ovom komadu na scenu su postavljene četiri „sobe“, krstasto ugrađene u točak koji se tokom predstave neprekidno obrće. Izvođači međusobno dolaze u kontakt i sve se dešava u ovom točku, u kojem oni, tokom trajanja predstave, „žive“. Predstava je opasna i zahtevna za izvođače, ali smo učinili sve kako bismo osigurali da naši akrobati na sceni budu bezbedni, kaže Pero.
Poenta predstave je da gledaoci u nju unesu svoje viđenje i doživljaj a ne da se oslanjaju na neki unapred dati siže. Predstava je artistički veoma zahtevna, a u njoj su angažovani igrači između 30 i 40 godina, osetljivom periodu za svakog umetnika čiji performans zavisi od onoga što telo može da pruži. Kada su prvi put pozvali igrače da im pokažu novu predstavu Pero i Cimerman su se suočili sa njihovim različitim reakcijama, neki su odmah odustali uplašeni da bi ih takva koreografija i scenografija izložili riziku, a drugi su sa velikom željom i strašću ušli u novi izazov.
“Kao i na početku svakog drugog dela koje stvaramo, Martin i ja sedimo zajedno i puno razgovaramo, gde smo sada, kuda idemo s novim komadom. Važno je reći da ima mnogo ljudi koji stoje iza nas dvojice, i da se sa svima konsultujemo; važno nam je mišljenje svakoga iz naše trupe. Imamo ljude u delu za menadžment, u umetničkom delu, ali nam je uvek najvažnije pitanje: šta bi bio naš najveći izazov koji sledi? Želimo da dopremo do mesta i tačke gde dotad nikada nismo bili. Nemamo recept po kojem stvaramo, i trudimo se da uvek budemo potpuno novi, da se ne ponavljamo, jer je dosada najpogubnija za stvaralaštvo”, objasnio je Pero. “Danas je naš rad fokusiran na male, dnevne stvari. Želimo da ih na sceni uvećamo i damo im veći značaj”.
Čarobni svet kakav režiraju Cimerman i De Pero nastupao je u pozorištima i na festivalima širom sveta, izmedju ostalog u pariskom Théâtre de la Ville, na Festivalu u Avinjonu, u londonskom Barbikenu, Operi u Sidneju, lozanskom Teatru Vidi, na Grek festivalu u Barseloni, ciriškom Šaušpilhausu, Velikom teatru u Luksemburgu, Teatru de Singel u Antverpenu, na Atinskom festival i drugim svetskim pozornicama.
Nastup ove trupe podržala je švajcarska kompanija Roche koja redovno daje podršku Beogradskom festivalu igre i kompanija Nestle.