Finansijska pomoć Evropske unije centralnoj i istočnoj Evropi preko Kohezione politike EU za period 2014-2020. godine mogla bi da dostigne razmere „Maršalovog plana“ za region, kaže se u najnovijem izveštaju analitičara Erste Grupe. Dok ne postane članica EU, Srbija neće moći da koristi sredstva iz Kohezionih fondova.
Srbiji će u periodu od 2014. do 2020. i dalje na raspolaganju biti IPA fondovi za sprovođenje reformi. „Srbija je do sada relativno uspešno koristila raspoložive EU fondove. Iskorišćenost na određenim programima je veća od 90%“, navela je Mirjana Šakić, koordinatorka EU kancelarije Erste Banke u Srbiji. Ona, međutim, objašnjava da Srbija u narednom periodu treba da učini velike korake kako bi zadržala ovako visoku stopu. “Pre svega, moramo da uspešno uvedemo Decentralizovani sistem upravljanja EU sredstvima. To znači da se odgovornost za realizaciju programa prenese sa Delegacije EU na institucije Vlade Srbije. Naime, domaća administracija će biti u obavezi da proverava i prati u kojoj meri je projekat sproveden, da organizuje proces javih nabavki po EU pravilima, da prati ispunjavanje ili kršenje ugovora i da vrši sve isplate korisnicima ili izvođačima, što će sve predstavljati veliki izazov“, kaže Šakić.
Takođe, od Srbije se očekuje da počne da formira budžet na duži period, kao što radi EU, kako bi se obezbedila i sredstva iz budžeta Srbije za kofinansiranje ovih projekata. „EU fondovi su važni ne samo za državnu upravu i usaglašavanje sa zakonodavstvom Unije, već predstavljaju i odličnu poslovnu priliku za kompanije. U projektima koji se realizuju uz pomoć EU sredstava će moći da učestvuju domaće firme, ali u konzorcijumima sa firmama iz država članica EU, jer domaće firme nemaju potrebne reference. Dodatni izazov leži u činjenici da opštine koje učestvuju u takvim projektima moraju da obezbede sredstva za kofinansiranje projekta“, navodi Šakić.
Ukoliko bi stopa apsorpcije sredstava iz EU fondova u zemljama CIE koje su predmet ovog izveštaja analitičara Erste Grupe (Poljska, Češka, Mađarska, Slovačka, Rumunija i Hrvatska) bila 90%, to bi u ovim zemljama podstaklo prosečan rast BDP za 0,3 do 0,8 procentnih poena godišnje.