Uporedo sa globalizacijom tržišta evidentan je kontradiktoran trend sve većeg usitnjavanja preduzeća i smanjenja broja zaposlenih, što je kriza dodatno pojačala. Međunardoni finansijeri ali i mnoge države pokreću dodatne programe kreditiranja MSP, uključujući i najnovije “grupno finansiranje”, kako bi pokušale da smanje rastuću nezaposlenost, posebno među mladima. Međutim, pokazatelji IFC da više od trećine svetskih poslodavaca ne mogu da nađu odgovarajuće kadrove uprkos porastu radno sposobnih za 45 miliona svake godine, i novije studije o promeni trendova u zapošljavanju i u velikim kompanijama, ukazuju da je poblem otvaranja novih radnih mesta složeniji od pitanja dostupnosti izvora finansiranja.
Globalizacija koja je svetsko tržište učinila “domaćim” bez obzira na “nacionalno poreklo” kompanija, istovremeno je proizvela njihovo sve veće usitnjavanje. Reč je o trendu koji neki ekonomisti nazivaju “preduzetništvom bez zapošljavanja”, a koji se već više od deset godina očituje kroz sve manji broj novoosnovanih MSP i zaposlenih u njima. Naime, prosečno novo preduzeće je 1999. godine imalo 7,7 zaposlenih, a 4,7 u 2011. godini. U Sjedinjenim Državama sve je više preduzeća sa samo jednim zaposlenim, koji uglavnom rade kao konsultanti, a broj firmi bez zaposlenih je u periodu od 2000. do 2010. porastao za 33,8%. U zemljama EU 93% preduzeća ima manje od 10 zaposlenih, a u Japanu udeo radnog stanovništva u preduzetništvu iznosi svega 3,3%, što je među najnižim stopama u industrijalizovanom svetu. Navedeni pokazatelji teško da idu u prilog očekivanjima da MSP budu okosnica za otvaranje oko 600 miliona novih radnih mesta u svetu do 2020. godine, koliko je prema procenama Svetske banke neophodno da bi se održao korak sa rastom stanovništva.
Statistika Eurostata ukazuje na nešto veći optimizam po tom pitanju, budući da prema podacima iz novembra ove godine, firme koje broje od 10 do 249 radnika najviše doprinose stvaranju novih radnih mesta i privrednom rastu. Najveći procenat MSP imaju Nemačka (18%), a slede Rumunija i Luksemburg (13 %), Austrija (12 %), dok ih je najmanje u Češkoj i Slovačkoj (po 4%). U svim državama članicama udeo velikih kompanija je 0,5 % ili čak i manji. U većini država članica MSP zapošljavaju i najveći postotak radnika: u Litvaniji i Letoniji 51%, u Estoniji i Luksemburgu 49%, Italiji 46%, a u Portugalu 42%. Sa druge strane, u Velikoj Britaniji i Francuskoj najviše radnika zaposleno je u velikim kompanijama, i to 46%, odnosno 37%. Prema novembarskim podacima, MSP su imala najveći promet u Luksemburgu, čak 60%, u Letoniji 52 % i Austriji 49%, dok u Velikoj Britaniji, Nemačkoj i Finskoj, pola ili više od pola prometa ostvaruju velike kompanije.
Bez obzira na navedene razlike, preduzetnici u EU su uglavnom saglasni da zajedničko tržište nudi više povoljnosti za velike kompanije, a ono što ih spaja sa preduzetnicima širom sveta je da svi kao najveću prepreku rastu ističu ograničene mogućnosti finansiranja. Taj problem je posebno izražen od izbijanja finansijske krize, pa tako i MSP u većini članica evrozone teško dolaze do kredita jer banke oklevaju sa preuzimanjem novih kreditnih rizika u pokušajima da usklade visinu kapitala i likvidnost sa novim regulatornim zahtevima. Ni privatni ulagači ne iskazuju entuzijazam da uskoče u prazan prostor koji je nastao povlačenjem banaka, pa je finansiranje MSP “postao jedan od ključnih izazova za ekonomiju EU”, zaključuje se u nedavno objavljenoj studiji Udruženja finansijskih tržišta u Evropi (AFME).
Hedž fondovi: spasioci koji dave
“Small first” je nova parola u EU, a pojedine članice su donele i posebne mere za podršku ovom sektoru. Velika Britanija je pokrenula program „Finansiranje za kreditiranje“ kako bi podstakla banke da preduzetnicima ponude jeftine kredite. Posebno aktivna u pomoći MSP je Nemačka, koja je kroz rad KfW prošle godine odobrila čak 73,4 milijarde evra kredita. Evropska investiciona banka (EIB) je obezbedila 13 milijardi evra, čime je ojačana pozicija gotovo 220.000 MSP širom Evrope. Sa budžetom od 1,1 milijarde evra “Program za konkurentnost i inovaciju” (CIP) obezbeđuje garancije preduzetnicima koji nisu imali dovoljno finansijskih sredstava da samostalno apliciraju za kredite EIB, čija je prosečna vrednost iznosila oko 65.000 evra. Evropska komisija je pokrenula i informativnu kampanju za podsticanje MSP da izađu na berzu, ali i investitora da ulažu u ovaj sektor. Komisija je dodatno pokrenula “Program za konkurentnost kompanija i mala i srednja poduzeća” (COSME), vredan 2,3 milijarde evra, koji bi u periodu od 2014.do 2020. trebalo da omogući preduzećima potrebne garancije za zajmove. Pored toga, COSME će stimulisati i finansiranje venture kapitalom, sa posebnim fokusom na MSP u fazi širenja poslovanja.
Sa druge strane okeana, nevoljnost banaka da kreditiraju mala i srednja preduzeća u SAD iskoristili su privatni investicioni i hedž fondovi, koji su u ovom sektoru videli priliku da nadoknade izgubljene prihode u nekim drugim delatnostima. No, reč je o sistemu kreditiranja koji je daleko rigidniji u odnosu na uslove komercijalnih banaka. Neki hedž fondovi poput “D.E. Shaw” i “Oaktree Capital Management” obezbedili su novac za finansiranje MSP tako što su zajmove, uglavnom, osiguravali potraživanjima imovine dužnika. Prema podacima Udruženja privatnih investitora (Commercial Finance Association), prošle godine su zajmovi zasnovani na garancijama kroz imovinu dostigli rekordnu vrednost od 620 milijardi dolara, što je dvostruko više u odnosu na period od pre desetak godina. Nasuprot tome, prema podacima Federal Deposit Insurance, banke su do marta ove godine kreditirale MSP u ukupnom iznosu od 584 milijardi dolara, što je značajan pad u odnosu na 713 milijardi dolara iz 2008. godine. S obzirom da su mnogim kompanijama zadnja slamka spasa privatni investicioni fondovi, ovi često naplaćuju više kamate od proseka koji je donedavno za MSP iznosio 5,2 odsto, a dešava se i da od dužnika zahtevaju da založe stvari koje nisu uobičajene kod bankarskih kredita, poput patenata i tehnologije. Zato ne čudi podatak da su fondovi, koji su ušli u posao sa kreditiranjem MSP, lani u proseku uvećali zaradu za oko 11%.
Mala i srednja preduzeća su tokom finansijske krize ostavljena u ulozi “Pepeljuge” i u Rusiji, sve dok vlasti nedavno nisu shvatile da se loši trendovi u preduzetništvu sve značajnije prenose i na ukupne ekonomske rezultate i državni budžet. Početkom oktobra, ruski premijer Medvedev predložio je dodatne mere podrške za ovaj sektor, među kojima su proširenje beneficija za plaćanje premija osiguranja za preduzeća, kao oslobađanje od poreza novih proizvodnih preduzeća. Naime, prema podacima Sveruske organizacije malog i srednjeg preduzetništva, pre dve godine legalno je radilo oko 75% MSP, ali je zbog povećanja cene osiguranja sa 375 na 837 evra godišnje, zatvoreno pola miliona manjih firmi, a mnoge su prešle u sivu zonu.
U veći podsticaj preduzetništvu organizovanije su se uključile i vlade dvadeset najrazvijenijih zemalja sveta (G20), koje su sredinom prošle godine osnovale “SME finance forum”, čiji su glavni zadaci da se sačine zajednički mehanizmi finansiranja, uskladi prikupljanje kreditnih podataka i infrastruktura finansijskog tržišta, posebno informacije o kreditima. IFC je sa svoje strane omogućila kredite velikoj mreži finansijskih posrednika na tržištima u razvoju, koji su 2011. godine kreditirali 23 miliona mikro i MSP, što je omogućilo zapošljavanje 100 miliona ljudi. Zanimljivo je da je kroz ovaj program najveći broj novih radnih mesta otvoren u distibutivnim delovima kompanija. Na primer, kredit koji je IFC odobrila jednoj cementari u Indiji za zapošljavanje novih radnika, omogućio joj je da na svako novootvoreno radno mesto u proizvodnji, otvori više od 20 novih radnih mesta u svojim lancima za distribuciju.
Da li je na pomolu investiciona revolucija?
Ono što međutim i zbunjujuje i zabrinjava jesu rezultati studije IFC, prema kojoj više od trećine ispitanih poslodavaca širom sveta tvrdi da ne mogu da nađu odgovarajuće kadrove, uprkos tome što se broj radno sposobnih svake godine uvećava za 45 miliona ljudi. I druge studije potvrđuju da je došlo do promena u načinu zapošljavanja, koji problem otvaranja novih radnih mesta činiji još složenijim, a čije uzroke ekonomisti još nisu u stanju da objasne u potpunosti. Na primer, prema jednoj od studija Kaufman fondacije, od 1977. do 2005. godine američka mala i srednja preduzeća su u proseku otvarala oko tri miliona novih radnih mesta godišnje, dok su velike kompanije svake godine zatvarale oko milion radnih mesta. Novije istraživanje, koje su radili stručnjaci sa Jejla u SAD, Francuskoj i Danskoj, pokazuje da u vreme visoke nezaposlenosti nova radna mesta stvaraju start up firme, a u vreme blagostanja velike kompanije. Međutim, primetan je trend da i velike kompanije kontinuirano zapošljavaju sve manje radnika, čak i u periodima kada ostvaruju značajniji poslovni rast. Istovremeno, za ulagače su već duži period, čak i u vremenu krize, sve privlačnije inovacione tehnološke kompanije, posebno one koje se bave informacionim tehnologijama, biotehnologijom i zaštitom životne sredine, pri čemu je najveći broj kompanija osnovan u oblasti internet tehnologija, jer zahtevaju minimalna početna ulaganja i mali broj radnika.
To, međutim, ne zaustavlja porast nezposlenosti među mladima, za koje je prema oceni IFC rizik da neće naći posao gotovo tri puta veći u odnosu na ostale starosne populacije. Zato je kao jedan od mehanizama da se intenzivnije pokrene preduzetništvo, pre svega među mladima i radi upošljavanja mladih, osmišljen novi sistem finasiranja mikro, malih i srednjih preduzeća, nazvan „crowdfund investing“ (grupno investiranje). Ovaj sistem će u Sjedinjenim Državama zvanično postati nova investiciona industrija od 1. januara 2014. godine, a pojedini analitičari ga već sada opisuju kao najveću reformu investicionog poslovanja od Velike depresije 30-tih godina prošlog veka. Pošto FCC da zeleno svetlo, a to se očekuje do kraja ove godine, u SAD će se pokrenuti platforme za grupno ulaganje koje će konkurisati bankama, uspostaviti berze za MSP, a postojeće mreže poslovnih anđela moći će efikasnije da ulažu i savetuju druge ulagače.
Regulativa, naime, propisuje da ulagači koji na ovaj način kupe akcije moraju da ih drže u svom vlasništvu najmanje 12 meseci. Berze koje će se uspostaviti zamišljene su kao sekundarna tržišta za obveznice. To će stvoriti potpuno novu industriju na koju će se nasloniti postojeće, jer će malim i srednjim preduzetnicima biti neophodni revizori, promoteri, pravni savetnici i drugi. Deo onoga što tek sledi već je vidljiv u Velikoj Britaniji, gdje je U.K.’s Financial Services Authority u februaru dozvolio rad Crowdcubu, platformi koji malim i srednjim preduzetnicima, a posebno start up firmama dopušta da, kao na berzi, prodaju akcije u zamenu za početni kapital. SAD su otišle korak dalje i sačinile celokupnu regulativu, koja uključuje i prateće industrije za ovaj novi oblik finansiranja, a savete traže Meksiko, Izrael, Australija i Južna Koreja. Svetska banka je već uzela konsultante za grupno investiranje, a Italija očekuje da će ovaj model uvesti možda i pre Amerikanaca. U SAD procenjuju da će, zahvaljujući “grupnom finansiranju”, od kojeg se očekuje da na osmišljeniji način usmeri kapital – kojeg ima i u krizi – prema MSP, u narednih pet godina biti otvoreno oko milion ipo novih radnih mesta.
Vladimir Adonov
Biznis & finansije 102/103