Roboti su se pojavili u ranom dvadesetom veku, prvo u književnosti (Karol Čapek) a potom i u filmskoj umetnosti, istražujući i izražavajući ljudske nade i strahove vezane za napredak čovečanstva i razvoj tehnologija. Od Langovog „Metropolisa“ i Asimovljevog serijala o robotima, pa do filmova o Terminatoru i „Wall-E“-ja, preko mnogih iteracija između, roboti su se usadili u ljudsku kolektivnu svest kao neizbežno oruđe u budućnosti. Ali, da li samo u budućnosti?
Do sada su u praksi roboti ostavili utisak blagog razočarenja, možda baš zato što smo svi potajno očekivali višenamenske čovekolike mašine, poučeni literarnim i filmskim iskustvom. Ipak, oni rade neke stvari koje ljudi nikako ne bi mogli da učine ili bi mogli uz veliku opasnost, poput istraživanja površine Marsa ili traganja za neeksplodiranim bombama (ali i usisavanja – u ovom trenutku tepihe i podove širom sveta usisava preko 10 miliona do sada prodatih malih robota-usisivača, uglavnom japanske proizvodnje), a veoma su uslužni i u sektoru fabričke proizvodnje.
Međutim, sada će čitav svet početi ozbiljnije da prihvata ulogu robota. Eksponencijalni rast mogućnosti silikonskih čipova, digitalnih senzora i brzog protoka informacija unaprediće robote preko noći, baš kao što je već unapredio tolike druge proizvode. Takođe, istraživanje i razvoj robotike sve je jednostavnije i pristupačnije, između ostalog i zato što akumulirano dosadašnje znanje predstavlja dobar osnov za nadgradnju.
Velike IT kompanije, uglavnom rezidenti Silikonske doline, pokazuju sve veće interesovanje za robotiku i preusmeravaju svoja sredstva ka preduzećima koja „obećavaju“ u tom segmentu. Samo je Google prošle godine kupio osam start-ap preduzeća koja se bave robotikom. Robotički program Google-a obećava da će se uskoro dogoditi nešto spektakularno (iako niko izvan kompanije zapravo još uvek ne zna šta tačno). Dobitnik Oskara za najbolju režiju, ali i sve tehničke kategorije, film „Gravitacija“, ne bi mogao da bude snimljen bez pomoći robota, koji su upravljali kamerama i rasvetom. Robot Bakster kompanije Rethink Robotics, koga je bilo i nezamislivo napraviti pre deset godina, danas može da se kupi za samo 25.000 dolara (ima dve ruke i izuzetno jednostavan softverski interfejs).
Kao građani i potrošači, ljudi će svakako profitirati od ovog „uspona robota“, ali veliko je pitanje i da li će imati jednaku korist i kao radnici, pogotovo u proizvodnji. Mnoga radna mesta će zastarevati i postajati nepotrebna zbog dolaska robota: u Amazonu roboti sa više efiksasnosti popunjavaju skladišne prostore, automatizovani automobili isključiće milione profesionalnih vozača, a o upotrebi u vojnoj industriji da ne govorimo… Ekonomisti već sad raspravljaju da li će čovečanstvo morati da nađe nove poslove za te ljude ili ćemo svi utonuti u pomalo nametnutu dokolicu, baš kao u filmu „Wall-E“.
Izvor: The Economist