Ukupna spoljnotrgovinska robna razmena Republike Srbije u januaru 2014. godine je u evrima porasla za 1% (na 1724,5 miliona evra) u odnosu na isti period lane a u dolarima za 3,8% (2353,3 miliona dolara).
Najviše smo izvozili drumska vozila (u vrednosti od 130,6 miliona dolara), električne mašine i aparate (89,2 miliona), obojene metale (54 miliona), povrće i voće (48,4 miliona) i proizvode od kaučuka (40,1). Pobrojana roba čini 36,3% ukupnog izvoza.
U najvećoj meri smo uvozili takođe drumska vozila i to u većoj vrednosti od onih koja smo izvezli (144,2 miliona dolara), zatim prirodni gas (116 miliona), naftu i naftne derivate (97,2 miliona), električne mašine i aparate (56,7) i medicinske i farmaceutske proizvode (48,4), a njihov uvoz čini 34,1% ukupnog uvoza.
Kada se računa u američkoj valuti izvezeno je robe u vrednosti od 997,8 mil. dolara, što čini porast od 13,8% u odnosu na isti period prethodne godine, a uvezeno je robe u vrednosti od 1355,5 mil. dolara, što je za 2,5% manje nego u istom periodu prethodne godine. Izvoz robe izražen u evrima imao je vrednost od 731,1 milion, i to je povećanje od 10,7% u poređenju sa istim periodom prethodne godine. Uvoz robe imao je vrednost od 993,4 miliona, što predstavlja smanjenje od 5,2% u odnosu na isti period prošle godine.
Deficit iznosi 357,7 mil. dolara, što čini smanjenje od 30,4% u odnosu na isti period prethodne godine. Izražen u evrima, deficit iznosi 262,3 miliona, što je smanjenje od 32,3% u poređenju sa istim periodom prethodne godine.
Pokrivenost uvoza izvozom je 73,6% i veća je od pokrivenosti u istom periodu prethodne godine, kada je iznosila 63,0%.
Posmatrano regionalno, najveće učešće u izvozu je imala Vojvodina, a tek posle Šumadije i Zapadne Srbije, Beogradski region, koji jeu nečemu ipak rekorder – u uvozu.
U izvezenoj robi najviše su zastupljeni proizvodi za reprodukciju, 56,4% (562,5 mil. dolara), slede roba za široku potrošnju, 36,2% (361,5), i oprema, 7,4% (73,4). U sličnom procentu smo iste stvari i uvozili.
Glavni izvozni partneri Srbije bili su Italija (167,9 mil. dolara), Nemačka (152,0), Bosna i Hercegovina (75,2), Ruska Federacija (61,6) i Crna Gora (39,5), a uvozni Ruska Federacija (200,6 mil. dolara), Nemačka (152,4), Italija (150,9), Kina (111,8) i Mađarska (60,3).
Spoljnotrgovinska robna razmena bila je najveća sa zemljama sa kojima Srbija ima potpisane sporazume o slobodnoj trgovini. Zemlje članice Evropske unije čine 63,1% ukupne razmene.
Drugi spoljotrgovinski partner po važnosti su nam zemlje CEFTA, sa kojima imamo suficit u razmeni od 89,7 mil. dolara, koji je rezultat uglavnom izvoza poljoprivrednih proizvoda (žitarice i proizvodi od njih i razne vrste pića), kao i izvoza raznih gotovih proizvoda. Kada je reč o uvozu, najzastupljeniji su gvožđe i čelik, električna energija, potom voće i povrće. Izvoz Srbije iznosi 153,7 a uvoz 64,0 mil. Dolara za posmatrani period. Pokrivenost uvoza izvozom je 240,0%.
Posmatrano pojedinačno po zemljama, najveći suficit u razmeni ostvaren je sa bivšim jugoslovenskim republikama: Bosnom i Hercegovinom, Crnom Gorom i Makedonijom. Od ostalih zemalja ističe se i suficit sa Italijom, Bugarskom, SAD, Slovačkom i Češkom. Najveći deficit javlja se u trgovini sa Ruskom Federacijom (zbog uvoza energenata, pre svega, nafte i gasa) i Kinom (zbog uvoza telefona za mrežu stanica i laptopova). Sledi deficit sa Poljskom (uvoz delova za motorna vozila), Mađarskom i Turskom.
Izvor: RSZ