World Wide Web, odnosno mogućnost da svako ko poznaje osnove rada na računaru koristi internet, postoji već četvrt veka. Da budemo precizniji – napuniće 25 godina tačno 12. marta 2014.
Pre postojanja WWW-a samo su „gikovi“, odnosno mali broj računarskih entuzijasta, mogli da vrše transfer podataka preko interneta, međutim pošto je Timu Bernersu-Liju sinula ideja kako da umreži ceo svet došlo je do prave informatičke revolucije.
Berners-Li, inače CERN-ov naučnik, je počev od 1989. godine razvio sve ono što je neophodno za izradu i otvaranje internet stranica. Programirao je prvi veb-server na kome je bilo moguće snimiti dokumente, osmislio prvi pretraživač pomoću kog je bilo moguće pronaći i otići na stranice na internetu. On je pronašao i mogućnost povezivanja dokumenata, modernije rečeno – linkovanja. Ovaj pronalazak nije ga obogatio, jer se od 1993. internet besplatno koristi (osim što se plaća provajderima za njihovu uslugu).
Ovaj besplatan ali veoma koristan izum, promenio je čovečanstvo. Od 1995. godine Pju institut beleži eksploziju širenja interneta i njegovog uticaja na razne svakodnevne aktivnosti, od čitanja ali i pisanja vesti medijskih sadržaja, preko načina rada, učenja, političkog angažmana, pa sve do komunikacije sa prijateljima i rodbinom.
Tim povodom Pju institut objavljuje da trenutno samo u SAD 87% odraslih stanovnika koristi internet na klasičan način, od čega 68% i preko mobilnog telefona ili tableta. Njih 90% smatra da je upotreba interneta korisna i pozitivna stvar, a samo 6% je izričito u stavu da je internet loša navika.
Većini Amerikanaca internet je esencijalna potreba – 61% ga konstantno koristi u poslovne svrhe. Ostali ne mogu bez interneta zbog navike.
Pju institut se međutim nije bavio samo Amerikom, već i zemljama u razvoju. U studiji koja je sprovedena u 24 zemlje pokazano je da se u ekonomijama koje još nisu dostigle punu razvijenost više koriste mobilni telefoni, a internet u manjem obimu.
Međutim, uprkos nepostojanju razvijene infrastrukture, značajan broj stanovnika nekih od ovih zemalja (polovina ispitanika u Libanu, Rusiji i Argentini) kaže da svakodnevno koristi internet. U proseku 20% stanovnika svih zemalja u kojima je istraživano koristi internet svakodnevno.
U 21 od 24 zemlje većina korisnika interneta poseduje naloge na Fejsbuku i Tviteru, a najviše ovako umreženih je u Egiptu, Rusiji i Filipinima. Društvene mreže oni najčešće koriste za komunikaciju sa prijateljima i rodbinom ali i za politički aktivizam (što se moglo videti tokom Arapskog proleća).